Поштовани корисници,због радова на мрежи Телекома Србије тренутно не ради број 011/8300186.алтернативни број је 069/8225352

ОБАВЕШТЕЊЕ О РАДУ КОВИД АМБУЛАНТЕ

Светски дан борбе против дијабетеса у нашој установи обележен кроз здравствено васпитни рад и мерење вредности гликемије у крви корисницима наших услуга.

Светска здравствена организација (World Health Organization – WHO) и Међународна федерација за дијабетес (International Diabetes Federation – IDF) су 1991. године покренуле иницијативу за обележавање Светског дана борбе против шећерне болести, као одговор на пораст оболелих од дијабетеса широм света. Овај дан представља највећу глобалну кампању посвећену подизању свести о дијабетесу код више од милијарду људи у више од 160 земаља. Тема којој је посвећен Светски дан борбе против дијабетеса за период 2021 – 2023. године је „Приступ дијабетолошкој здравственој заштити“.

Шећерна болест (дијабетес мелитус) једна је од најчешћих незаразних болести. Број оболелих од шећерне болести већ дужи низ година расте и поприма размере глобалне епидемије. Иако се највише инциденције региструју у развијеним земљама, највећи пораст оболелих очекује се у земљама у развоју. Дијабетес је у свету пети, а у Србији трећи водећи узрок умирања од свих узрока смрти и пети узрок оптерећења болешћу.

Дијабетес мелитус је хронична болест из групе метаболичких болести коју карактерише хипергликемија – односно повећање нивоа шећера у крви, која је резултат поремећаја у секрецији инсулина, деловању инсулина или комбинације наведених поремећаја. Хронична хипергликемија повезана је са дуготрајним оштећењем, дисфункцијом и затајењем различитих органа – посебно ока, бубрега, нерава, срца и крвних судова.

Oбавештење

Грип је заразна болест која се преноси на здраву особу капљицама које приликом кашљања, кијања и говора избацују заражене особе, директним контактом (руковање, пољубац) или у контакту са контаминираним предметима.

Симптоми грипа се јављају изненада, понекада у року од неколико сати и могу да трају од неколико дана до неколико недеља (уколико се јави компликација грипа или развије тежа форма болести).

Уобичајени симптоми грипа су: повишена телесна температура, грозница, малаксалост, главобоља, бол у мишићима и зглобовима, кашаљ, бол у грлу, појачана секреција из носа.

Најефикаснија специфична мера превенције грипа је вакцинација. Светска здравствена организација за сваку сезону препоручује вакцину која садржи актуелне сојеве вируса грипа регистрованих у циркулацији.

Активна имунизација против грипа лица у посебном ризку од тешке клиничке слике и компликација спроводи се код:
1)    трудница

2)    лица старијих од 6 месеци живота са:
- хроничним поремећајима плућног система (укључујући астму);
- хроничним поремећајима КВ (искључујући хипертензију);
- метаболичким поремећајима (укључујући шећерну болест, гојазност);
- бубрежном дисфункцијом;
- хемоглобинопатијом;
- хроничним неуролошким поремећајима;
- лица са малигним обољењима, без обзира на тренутни терапијски статус,
- имуносупресијом (укључујући особе са ХИВ/АИДС, особе са фукционалном или анатомском аспленијом);
- завршеном трансплантацијом ткива и органа/током припреме за трансплантацију;

3)    лица старија од 65 година

4)    чланова породице особа у повећаном ризику од компликација код којих је
контраиндиковано давање вакцине.

Према епидемиолошким индикацијама вакцинација се спроводи:

1) код лица смештених и запослених у геронтолошким центрима;

2) код деце, омладине и старих лица смештених у социјално – здравственим установама и код лица запослених у тим установама;

У циљу редукције оболевања и одсуствовања с посла лица запослених у здравственим установама током сезоне грипа, али и спречавања преношења вируса са особља на пацијенте, следеће особље се обавезно вакцинише сваке сезоне:

-    запослени у установама који раде са пацијентима који су у високом/посебном ризику од компликација грипа,
-    запослени у установама који раде са пацијентима узраста преко 65 година живота,
запослени који болују од хроничних болести (кардиоваскуларних, плућних, бубрежних, метаболичких, хемоглобинопатија, имуносупресија итд.),
-    запослена у здравственој установи која је трудница, као и запослени у здравственој установи који пружају услуге здравствене заштите трудницама.

Вакцинација становништва које припада групама ризика спроводи се у циљу очувања сопственог здравља, одржавања колективног имунитета популације и индиректног очувања здравља чланова њихових породица/колектива, а посебно оних код којих је контраиндиковано давање ове вакцине, у циљу превенирања могућих компликација и тешких клиничких форми оболевања.

У четворовалентној вакцини (Vaxigrip Tetra) налазе се четири соја вируса грипа:

A/Victoria/2570/2019 (H1N1)pdm09-like virus;
A/Darwin/9/2021 (H3N2)-like virus;
B/Austria/1359417/2021 (B/Victoria lineage)-like virus;
B/Phuket/3073/2013 (B/Yamagata lineage)-like virus.

Vaxigrip Tetra вакцина се примењује за све старије од 6 месеци.

Вакцинација се спроводи са једном дозом вакцине (0,5 мл.), осим код деце која се први пут вакцинишу против грипа узраста од 6 месеци до 9 година која примају две дозе у размаку од месец дана.

Контраиндикације за примену Vaxigrip Tetra вакцине су преосетљивост на јаја (овалбумин, кокошији протеини), неомицин, формалдехид или октоксинол 9.

У тровалентној вакцини (TorVaxFlu) налазе се три соја вируса грипа:

A/Victoria/2570/2019 (H1N1)pdm09-like virus;
A/Darwin/9/2021 (H3N2)-like virus;
B/Austria/1359417/2021 (B/Victoria lineage)-like virus;

Вакцинација TorVaxFlu вакцином се спроводи код одраслих узраста 18 – 65 година са једном дозом вакцине (0,5 мл.).

Контраиндикације за примену TorVaxFlu вакцине су преосетљивост на протеине јаја, перје, кокошје месо, овалбумин, неомицин, Тритон X – 100 и бетапропионлактон.

Време неопходно за стицање имунитета је 2 – 3 недеље након давања вакцине, а трајање поствакциналног имунитета покрива једну сезону. Због варирања различитих сојева вируса грипа који могу да се мењају сваке сезоне и трајања имунитета вакцинација се спроводи сваке године.

Нежељене реакције након вакцинације вакцином против грипа су углавном благе и повлаче се унутар 1 – 3 дана. Најчешће су црвенило, оток и бол на месту давања вакцине. Код неких се јавља главобоља, бол у мишићима, грозница, умор или мучнина.

Опште мере превенције обухватају избегавање блиских контакта са оболелим особама, редовно прање руку уз избегавање додиривања очију, носа и уста, проветравање просторија. Јачање опште отпорности организма подразумева адекватан режим рада и одмора, умерену физичку активност и исхрану богату витаминима.

У предшколској установи „Полетарац“ др Јасмина Стевановић, специјалиста дечије стоматологије одржала је је едукацију деци на тему оралне хигијене. Наша лекарка је уз дружење подсетила малишане на значај одржавања хигијене уста и зуба.

У нашој установи обележен је светски дан срца 29.09.2022.године

Светски дан срца 2022.

Срцем за свако срце ©

Светски дан срца је прилика да сви застану и размотре како најбоље да допринесу бољем здрављу кардиоваскуларног система, како за себе, тако и за свако срце које куца. Циљ овогодишњег обележавања је да охрабримо што већи број појединаца да доносе праве одлуке у погледу здравих навика које могу спречити и одложити појаву болести срца и крвних судова.

Показало се да престанак употребе дувана, смањење соли у исхрани, узимање више воћа и поврћа, редовна физичка активност и избегавање употребе алкохола смањују ризик од кардиоваскуларних болести (КВБ). Здравствене политике које стварају повољно окружење и чине здрав избор приступачним и доступним су од суштинског значаја за мотивисање људи да усвоје и одрже здраво понашање. Идентификовање оних са највећим ризиком од КВБ и обезбеђивање одговарајућег лечења може спречити прерану смрт.

Срце је једини орган који можемо да чујемо и осетимо, то је први и последњи знак живота. Здравље срца је једно од оних питања које може да уједини све нас као људе. Због тога је Светска федерација за срце поводом овогодишњег обележавања истакла три кључне, глобалне поруке:

©    Будимо хумани

Помозимо да се побољша приступ лечењу и подршци за оболеле од КВБ, посебно у ниско и средње развијеним земљама.

©   Срцем за здраву планету

Загађење ваздуха је одговорно за 25% свих смрти од КВБ, узимајући 7 милиона живота сваке године. Свако од нас може допринети здравијој планети на свој начин, доприносећи тако и сопственом здрављу, од непосредних активности, као што су шетња или вожња бицикла, уместо коришћења аутомобила, до дугорочних напора, као што је подршка законодавству (доношењу, односно поштовању прописа за чист ваздух).

©   Да свако од нас оствари свој пун потенцијал, без стреса

Психолошки стрес може дуплирати ризик од добијања срчаног удара. Физичке вежбе, медитација, опуштање, довољно квалитетног сна могу помоћи да се снизи ниво стреса. Опирући се штетним механизмима суочавања и лошим навикама изазваним стресом, можемо максимално побољшати здравље нашег срца.

КВБ су водећи узрок смртности у Европској унији (ЕУ) са 1,8 милиона смртних случајева сваке године, што чини 37% свих смртних случајева у ЕУ. Слично, у Београду су 2021. године ове болести чиниле 37,6% укупног морталитета. Поред болести крвних судова мозга, исхемијска болест срца је међу водећим узроцима смрти из ове групе, од које је у Београду 2021. године боловало 66.375 становника, према подацима Популационог регистра лица оболелих од болести од већег јавно-здравственог значаја Градског завода за јавно здравље, Београд.

Obaveštenje za sajt

Захваљујући хуманитарном  удружењу“Serbian Medical Association“  из Marryland-а   Дом здравља „Др Милорад Влајковић“ је добио четири ЕКГ апарата, дистрибутера „Меdipro MPM“ чиме се унапређује рад лекара у установи и побољшава квалитет пружања услуга пацијентима. Установа се и на овај начин захваљује донаторима на подршци у даљем раду.