У прилогу се налази обавештење о ОРЛ прегледима за упис деце у први разред основне школе.

Обавештење

Дом здравља „Др Милорад Влајковић“ Барајево у холу дома здравља обележио је Међународни дан деце оболеле од рака.

Овогодишње обележавање Међународног дана деце оболеле од рака – 15. фебруара, наставља континуитет активности у оквиру глобалне кампање која је започета 2024. године и која остаје усмерена на системско унапређење здравствене заштите деце оболеле од малигних болести. Текућа кампања под слоганом „Inspiring action / Подстицај на акцију“ наглашава потребу за конкретним корацима ка побољшању доступности дијагностике, лечења и психосоцијалне подршке, уз укључивање свих релевантних актера – здравствених система, стручњака, породица и заједнице у целини.

Настављајући се на претходне напоре усмерене на јачање свести о изазовима и потребама дечјих пацијената, активности у 2026. години стављају посебан акценат на смањење неједнакости у приступу здравственој нези и обезбеђивање услова да свако дете има једнаку шансу за правовремено лечење. Циљ кампање остаје јасан: обезбедити најбољи могући исход лечења и квалитет живота деци оболелој од рака и њиховим породицама.

Међународни дан деце оболеле од рака установљен је 2002. године, са циљем глобалног уједињавања напора у борби против малигних болести код деце. У Републици Србији овај значајан датум је од 2013. године део Календара јавног здравља.

Процењује се да на глобалном нивоу сваке године око 400.000 деце узраста 0–19 година добије дијагнозу малигне болести. Најчешће малигне болести у дечјем узрасту су:

-          леукемије,

-          тумори мозга,

-          лимфоми,

-          неуробластом,

-          Вилмсов тумор.

Захваљујући напретку у медицини, преживљавање деце оболеле од рака у високоразвијеним земљама прелази 80%, што јасно потврђује значај ране дијагнозе и приступа савременом лечењу. Концепт раног откривања обухвата подизање свести родитеља и здравствених радника о раним симптомима, правовремену клиничку процену и брз приступ неопходној терапији.

Малигне болести код деце у Београду

У Београду, према подацима из популационог регистра за рак, укупан број деце предшколског узраста новооболеле од малигних неоплазми износи 18 у 2023. години. Стопа регистроване оболеле деце овог узраста на 100.000 деце износи 15. У десетогодишњем периоду (2014- 2023. године), најчешће малигне болести код деце предшколског узраста се односе на малигне неоплазме крви и лимфног ткива, а ређи су малигнитети ока, мозга и других делова централног нервног система у посматраних 10 година, а затим тумори кости, коже, везивног ткива и дојке. Током 2023. године у популационом регистру за рак регистровано је укупно 22 деце новооболелe од малигних неоплазми у Београду у узрасту од 7-19 година. У 2023. години, малигне болести (неоплазме) деце и омладине узраста 7–19 година бележе стопу оболевања од 10,2/100.000.

Заједно уз најхрабрије међу нама

Унапређење раног откривања малигних болести код деце, као и обезбеђивање правовремене и доступне дијагностике и лечења, остају кључни циљеви у борби против рака у дечјем узрасту. Подршка породицама, јачање улоге здравствених радника и активна улога заједнице доприносе стварању система који деци оболелој од рака обезбеђује једнаке шансе за излечење и квалитетан живот.

Међународни дан деце оболеле од рака подсећа да свака заједничка акција има значај – од подизања свести до конкретних корака у унапређењу здравствене заштите. Наставком постојећих иницијатива и континуираним улагањем напора, стварају се услови за бољу будућност најмлађих пацијената и њихових породица.

Подржимо их заједно у борби, заједно за наду.

Дом здравља „Др Милорад Влајковић“ Барајево учествовао је на XX Интерсекцијском стручном скупу који се одржао од 28.11.2025.до 30.11.2025.године у Сокобањи.

Захваљујемо се организаторима, Удружењу медицинских сестара и техничара примарне здравствене заштите на позиву за учеће и изузетно корисним предавањима које су учесници слушали.

Насиље над децом и женама представља један од најтежих и најраспрострањенијих јавноздравствених изазова савременог друштва. Последице које остављају различити облици злостављања — било физичког, психолошког, сексуалног или занемаривања — кумулативно нарушавају здравље, развој и квалитет живота жртава, али и значајно оптерећују здравствени, социјални и правосудни систем. Због дубоких траума које се преносе кроз генерације и утичу на читаву заједницу, превенција и правовремена реакција на насиље неопходни су не само ради заштите појединаца, већ и ради очувања општег јавног здравља и сигурности.

Према Конвенцији о правима детета, насиљем се сматра „сваки облик физичког или психолошког насиља, повређивања или злостављања, занемаривања или немарног поступања, малтретирања или експлоатације, укључујући сексуално злостављање” (УНИЦЕФ).

Национална стратегија за превенцију и заштиту деце од насиља, као и домаћи закони, ослањају се на дефиницију Светске здравствене организације из 1999. године, према којој „злоупотреба или злостављање детета обухвата све облике физичког и емоционалног злостављања, сексуалне злоупотребе, занемаривање или немаран поступак, као и комерцијалну или другу експлоатацију, што доводи до стварног или потенцијалног нарушавања здравља детета, његовог опстанка, развоја или достојанства у оквиру односа одговорности, поверења или моћи” (СЗО, 1999).

Иако формулације могу варирати, суштина остаје непромењена: насиље узрокује дубоке физичке, психолошке и социјалне последице, како по саму жртву тако и по породицу и целокупно окружење.

Светска статистика јасно указује на размере овог проблема. Свако друго дете узраста од 2 до 17 година искуси неки облик насиља. На сваких седам минута, једно дете изгуби живот услед последица злостављања. Скоро 300 милиона деце узраста 2–4 године, што представља скоро три четвртине ове старосне групе, изложено је понављаном физичком кажњавању или психичком насиљу од стране родитеља или старатеља. Уз то, око 120 милиона девојчица млађих од 20 година доживело је неки вид присилног сексуалног контакта.

Истраживања потврђују да су дугорочни ефекти драматични: појединци који су у детињству четири или више пута били изложени насиљу имају скоро седам пута већу вероватноћу да ће касније поново постати жртве или чак починиоци насиља, а око 30 пута већу вероватноћу да ће извршити самоубиство. Дечаци који су претрпели физичко или сексуално насиље имају 14 пута веће шансе да у одраслом добу буду починиоци партнерског насиља, док девојчице које су проживеле овај вид злостављања имају 16 пута већу вероватноћу да ће у будућности постати жртве партнера.

Када је реч о насиљу над женама, оно и даље представља један од најраспрострањенијих облика угрожавања људских права, упркос порасту свести међу општом и стручном јавношћу. Овај проблем је током пандемије COVID-19 још више добио на интензитету, а додатно га појачавају економска несигурност, политичке кризе и ратни сукоби широм света. Најчешћи облици насиља над женама су они који се дешавају у партнерским односима — физичко, психолошко, сексуално и економско насиље — као и сексуално узнемиравање.

Процене указују да готово свака трећа жена у свету у једном тренутку живота доживи физичко или сексуално насиље, најчешће од стране партнера. Подаци такође показују да свако четврто дете млађе од 5 година живи у домаћинству у којем је мајка изложена неком виду партнерског насиља. Насиље не погађа само одрасле жене: скоро четвртина девојака у касној адолесценцији доживи физичко или сексуално злостављање. Чак 38% убистава жена почине њихови садашњи или бивши партнери.

Жртве насиља, без обзира на то да ли је реч о појединачном инциденту или дуготрајном малтретирању, често имају повећану потребу за здравственом заштитом. И када последице нису смртне, оне могу бити тешке и трајне. Истраживања показују да око 42% жртава трпи телесне повреде, да је током насилних односа већа вероватноћа заражавања полно преносивим инфекцијама, да жртве два пута чешће пате од депресије и да међу њима значајно чешће долази до злоупотребе алкохола и других психоактивних супстанци.

Све ове поражавајуће чињенице могу се ублажити само на следећи начин:

• Систематским подизањем свести јавности и стручњака.
• Охрабривањем сваког појединца да препозна, не трпи и пријави насиље.
• Спровођењем националних мера које подразумевају квалитетна истраживања, вођење евиденције и доследну примену законских прописа.

Стварање ефикасних механизама за подршку жртвама и адекватно санкционисање починилаца представља основу успостављања безбеднијег друштва.

Једна од важних прилика за едукацију јавности, покретање политичке воље и мобилизацију ресурса јесте обележавање међународних дана посвећених превенцији насиља. Сваке године, од новембра до средине децембра, у свету се различитим активностима обележавају кључни датуми усмерени на овај значајан јавноздравствени изазов.

Уједињене нације прогласиле су 18. новембар за Светски дан за превенцију и лечење од сексуалне експлоатације, злостављања и насиља над децом, са циљем да се глобално подигне свест о траумама које сексуално злостављање оставља и да се подстакну државе да предузму конкретне мере.

На иницијативу Фондације Светски самит жена (WWSF), 19. новембар се већ дуги низ година обележава као Светски дан превенције насиља над децом и младима, кроз глобалну кампању која подстиче развој културе превенције свих облика злостављања и занемаривања — од физичког насиља до све распрострањенијег дигиталног насиља (додатне информације доступне су на изворима WWSF и СЗО).

Сваки 25. новембар посвећен је Међународном дану борбе против насиља над женама, којим почиње „Наранџаста кампања — 16 дана активизма против родно заснованог насиља“, у трајању до 10. децембра, Међународног дана људских права. Порукама кампање се наглашава да жене не смеју да трпе насиље, да морају бити заштићене, а починиоци кажњени без одлагања и компромиса.

Извор ГЗЈЗ

Aкција недеља отворених врата новембар 2025

DZ Barajevo-nedelja otvorenih vrata novembar 2025.