Последњих деценија у целом свету уочен је тренд изразитог пораста температуре ваздуха током летњих месеци и појава дужих пeриода изузетно топлог времена – тзв. топлотних таласа, када температурe атмосферског ваздуха од најмање 32°C трају три и више узастопних дана, а често су праћене и већом релативном влажношћу и смањењем брзине струјања ваздуха.

Ови екстремни временски услови могу представљати озбиљан ризик по здравље, нарочито код оних група становништва која су посебно осетљиве на високе температуре, као што су мала деца, старије особе, труднице, особе са прекомерном телесном тежином, као и особе које болују од различитих хроничних болести (болести срца и крвних судова, респираторних обољења, дијабетеса и сл ). Такође су угрожене и особе изложене директном дејству сунчевих зрака попут оних који које вежбају или раде на отвореном, али и сви они који раде у неадекватно проветреним и недовољно расхлађеним просторијама.

КАКО ВРУЋИНЕ УТИЧУ НА НАШ ОРГАНИЗАМ?

Негативни ефекти изложености високим температурама и сунчевом зрачењу по наш организам  су бројни:

Високе температуре могу погоршати респираторне тегобе код хроничних болесника, пре свега оних који болују од астме и хроничне опструктивне болести плућа, али могу имати негативан утицај и на диcajне путеве код мале деце. Могу довести до бронхоспазма (грчења мишића дисајних путева), надражaјног кашља и отежаног дисања.

На врућини долази до ширења крвних судова, што снижава крвни притисак. Ноге често отичу услед слабије циркулације и последичног заостајања течности у доњим деловима тела.

На високим температурама, услед губитка течности мења се и вискозитет (густина) крви, па честа дехидрација може довести и до локалне тромбозе, срчаног или можданог удара.

Нагле промене температуре (нпр. нагли улазак из топлог окружења у расхлађену просторију или у хладну воду и сл.) могу довести до срчаног удара.

УВ зрачење може изазвати црвенило и опекотине, превремено старење и рак коже услед њеног исушивања и слабљења имунитета.

Због прекомерног излагања очију УВ зрачењу може доћи и до настанка катаракте

Ако је температура ваздуха слична температури тела оно се хлади испаравањем, што може довести до промене срчаног ритма и изазвати дехидрацију и грчеве.

Губитак течности може утицати на функцију бубрега и појачано накупљање минерала из урина и изазвати стварање камена у бубрегу

Правовремене мере могу смањити број особа оболелих и умрлих услед последица излагања великим врућинама, што значи да треба бити спреман и придржавати се једноставних савета помоћу којих се на време може спречити настанак здравствених тегоба узрокованих високим температурама.

КАКО ДА СЕ ПОНАШАТЕ ТОКОМ ВЕЛИКИХ ВРУЋИНА

КЛОНИТЕ СЕ ВРУЋИНЕ

Избегавајте излагање директном сунцу у периоду од 10 до 17 часова (нарочито деца, труднице, старији, срчани болесници)

Уколико морате да буде напољу у наведено време трудите се да будете у хладу!

   Носите лагану, широку одећу, светлих боја, од природних материјала.

Ако излазите напоље, носите шешир са широким ободом или капу и наочаре за сунце са УВ заштитом.

   Избегавајте спортске активности и вежбање на отвореном у току најтоплијег дела дана!

Они који морају да обављају физичке послове, препоручљиво је да то чине у току најсвежијег дела дана – у раним јутарњим часовима (од четири до седам ујутру) или касније у току вечери

Људи који раде на отвореном (нпр. грађевински радници) треба чешће да праве паузе за одмор , да остану у хладу и да пију 1,5 чаше воде на сваких 30 минута.

РАСХЛАДИТЕ СЕ

УНОСИТЕ ДОВОЉНО ТЕЧНОСТИ. Редовно пијте негазирану воду и нискокалорична пића без кофеина, алкохола и шећера, како не би изазвали већу дехидрацију. Можете се освежити тако што ћете истопити две коцке леда у устима. Избегавајте дехидрацију од врућине тако што ћете пити разблажен сок као што је лимунада, одрасли сваких 1-2 сата, а деца на сваких 15-20 минута 1 до 2 кашике или гутљај воде. Немојте чекати да осетите жеђ да бисте унели течност, што је поседно важно за старије људе који имају слабији осећај жеђи!

   Увек носите флашицу воде са собом када боравите на отвореном!

 Расхладите тело повременим туширањем или купањем у млакој води. Друга мгућност је да се умотате у хладне мокре пешкире или да се расхладите мокрим сунђером, купком за стопала и сл. Можете ставити влажне пешкире на дечије ноге и руке.

Једите чешће и мање оброке. Оброци треба да буду лагани – избегавајте пржену, засољену, масну храну и храну богату протеинима. Узимајте више сезонског воћа и поврћа. Ако сте у могућности, припремите мешано свеже воће, тзв „смути“ или направите лагану супу, да вратите изгубљене минерале, витамине и електролите у организам.

Користите лагану постељину од природних материјала , најбоље без јастука како бисте избегли акумулацију топлоте из тела.

РАСХЛАДИТЕ СВОЈ ДОМ!

Покушајте да расхладите просторије у којима боравите, нарочито уколико у њима бораве деца, труднице, особе страрије од 60 година, као и особе са хроничним здравственим тегобама. Температура у овим просторијама не би требало да прелази 30⁰С у току дана, односно 24⁰С у току ноћи.

Боравите у најхладнијој просторији свог стана или куће, нарочито ноћу.

Искористите свежији ноћни ваздух како бите расхладили свој дом. Уколико је могуће, током ноћи и раних јутарњих сати оставите све прозоре отвореним, са подигнутим ролетнама, како бисте простор адекватно проветрили и расхладили.

Сијалице и многи електрични уређаји додатно ослобађају топлоту и греју околни ваздух – за време великих врућина у току дана угасите светла и искључите из струје све оне уређаје које не користите.

Смањите количину врућег ваздуха која улази у ваш дом. У току дана затворите врата и прозоре и спустите ролетне на сунчаној страни како би у просторије улазило што мање топлоте.

Ставите засторе, драперије или тенде на прозоре који су изложени сунцу у току дана. По просторији можете распоредити и мокре пешкире али имајте у виду да се тиме повећава влажност ваздуха.

Уколико имате клима-уређај, затворите врата и прозоре да не трошите више енергије него што је потребно. Подесите температуру тако да не буде нижа од 7˚С у односу на спољну.

Електрични вентилатори могу пружити олакшање и освежење, али ако је температура ваздуха изнад 35˚ С, они неће спречити настанак здравствених потешкоћа везаних за велике врућине. Међутим, помоћи ће бржој измени ваздуха када у вечерњим сатима циркулацијом свежег ваздуха расхлађујете свој дом.

Уколико ваш дом не можете држати адекватно расхлађеним, проведите два до три сата дневно у неком другом расхлађеном простору (нпр. у некој јавној згради- библиотека, тржни центар и сл).

ОПРЕЗ У ВОЗИЛИМА!

   Избегавајте путовања у најтоплијем делу дана!

Будите опрезни када улазите у возило које је стајало на сунцу! Пре уласка обавезно отворите сва врата и гепек и сачекајте неколико минута да се возило и површине које додирујете (волан и сва седишта) охладе.

Трудите се да температура у возилу буде пријатна али не и превише ниска. Препоручљиво је да температура у возилу буде неколико степени нижа од спољне

ПОМОЗИТЕ ДРУГИМА!

Посетите породицу, пријатеље и комшије који већину времена проводе сами. Осетљивим и тешко покретним људима може бити потребна ваша помоћ током великих врућина.

   Научите децу и старије особе како да се правилно заштите од врућине и контролишите их!

Разговарајте о топлотном удару са породицом. Сваки члан породице треба да зна које мере заштите мора предузети у погледу свог здравственог стања и активности.

Ако је неко кога познајете у опасности, помозите му да добије савет и подршку.

 Старије особе и пацијенте који живе сами треба посећивати најмање једном дневно! Ако ови људи узимају лекове, проверите са својим лекаром какав утицај ови лекови могу имати на терморегулацију и равнотежу течности у телу.

ВОДИТЕ РАЧУНА О НАЈУГРОЖЕНИЈИМА!

   Малу децу немојте изводити напоље у најтоплије доба дана и никакао их немојте излагати директном сунчевом зрачењу!

   Уколико имате љубимце не заборавите да и на њих врућина веома неповољно делује! Обезбедите им довољно свеже воде, не шетајте их у најтоплије доба дана и никако по врелом бетону!

БУДИТЕ ПОСЕБНО ОПРЕЗНИ УКОЛИКО ИМАТЕ ХРОНИЧНЕ ЗДРАВСТВЕНЕ ТЕГОБЕ!

Уколико имате неку од хроничних болести и узимате лекове, посебно оне за појачано мокрење и снижавање крвног притиска, будите опрезни и проверите са својим лекаром утицај топлоте на деловање лекова и могуће погоршање болести.

Лекове чувати на температури испод 25˚С или у фрижидеру (прочитати упутство о чувању лека у упутству за лек).

ПРИДРЖАВАЈТЕ СЕ ПРЕПОРУКА ЗДРАВСТВЕНИХ УСТАНОВА СВЕ ВРЕМЕ ТРАЈАЊА ВРУЋИНА!

Дом здравља „Др Милорад Влајковић“ Барајево учествовао је на XXI Интерсекцијском стручном скупу који се одржао од 19.06.до 21.06.2026.године у Врњачкој Бањи.

Захваљујемо се организаторима, Удружењу медицинских сестара и техничара примарне здравствене заштите на позиву за учешће и изузетно корисним предавањима које су учесници слушали.

Установило га је Међународно веће медицинских сестара (ICN) са циљем да се укаже на допринос који медицинске сестре дају друштву и здравственим системима широм света.

12. мај обележава се широм света као Међународни дан медицинских сестара, на годишњицу рођења Флоренс Најтингел, британске медицинске сестре и зачетнице модерног сестринства као признате професије.

Овај датум представља прилику да се истакне значај, посвећеност и снажан утицај и допринос медицинских сестара на здравље појединаца и заједнице, потребу за континуираном подршком и поштовањем ове професије, стручним усавршавањем, за очувањем физичког и менталног здравља и подршке раду медицинских сестара и јачањем њихове улоге у здравственом систему.

Међународно веће медицинских сестара (ICN) сваке године препоручује тему којом се обележава овај дан. Овогодишњи слоган гласи: „Наше сестре. Наша будућност. Оснажене медицинске сестре спашавају животе“ и усмерен је на важност стварања сигурног, праведног и подстицајног радног окружења у којем ће рад медицинских сестара бити препознат, цењен и подржан.

Ова тема је изабрана јер медицинске сестре свакодневно, широм света, пружају изузетан допринос очувању и унапређењу здравља. Њихова улога је незаменљива, а њихов потенцијал још већи када су оснажене да делују пуним капацитетом. Оснаживање подразумева обезбеђивање адекватних услова рада, приступ ресурсима, могућности за професионални развој и образовање медицинских сестара и простор да се њихов глас чује и уважи у обликовању будућности здравствене заштите.

Настављајући се на теме из претходних година – „Економска моћ бриге“ (2024) и „Брига о медицинским сестрама јача економију“ (2025) – фокус у 2026. години ставља се на снагу и утицај који медицинске сестре имају у креирању сигурнијег, ефикаснијег и доступнијег здравственог система за све. Њихова знања, вештине и посвећеност представљају темељ квалитетне здравствене неге и значајан ресурс за решавање савремених здравствених изазова. 

Овај дан је подсетник и признање за изванредне напоре које улажу у свој рад.

Патронажне сестре Дома  здравља „Др Милорад Влајковић“ Барајево обележиле су Међународни дан физичке активности.

Међународни дан физичке активности обележава се 10. маја сваке године под слоганом „Кретањем до здравља“. Овај датум део је глобалне иницијативе коју од 2002. године спроводе државе чланице Светске здравствене организације (СЗО), са циљем да се истакне значај редовне физичке активности као једног од кључних предуслова за очување и унапређење здравља и општег благостања.

Недовољна физичка активност, заједно са неправилном исхраном и употребом дувана, сврстава се међу најзначајније факторе ризика за настанак и развој бројних хроничних незаразних болести, као што су кардиоваскуларна обољења, дијабетес, малигне и респираторне болести. Ове болести се у великој мери могу спречити или ублажити променом животних навика. Поред тога, физичка неактивност негативно утиче и на правилан раст и развој деце и може довести до појаве различитих деформитета. Ипак, доступни подаци, како на националном тако и на глобалном нивоу, показују да физичка неактивност последњих година поприма размере озбиљног јавноздравственог проблема у свим старосним групама.

На глобалном нивоу, више од четвртине одраслих не достиже препоручени ниво физичке активности. То значи да свака трећа одрасла жена и сваки четврти одрасли мушкарац, нису довољно физички активни. Ситуација је још неповољнија код младих, будући да преко 80% адолесцената не испуњава препоруке у погледу минималне физичке активности.

У Србији, према последњем Истраживању здравља становништва из 2019. године, око 41% одраслих је физички неактивно, при чему је неактивност израженија код жена него код мушкараца. Просечно време проведено у седећем положају код особа старијих од 15 година износи готово пет сати дневно, док становници Београд проводе још више времена седећи. Прекомерном седењу, односно седам и више сати дневно, изложена је скоро четвртина популације наше земље узраста 15 и више година. Редовно пешачење или вожњу бицикла у препорученом  трајању практикује тек око 10% грађана, док се фитнесом, спортом или рекреацијом најмање три пута недељно бави приближно сваки једанаести становник.
У циљу очувања и унапређења здравља Светска здравствена организација препоручује најмање 150 до 300 минута умерене аеробне активности (или 75-150 минута интензивне аеробне активности) недељно за одрасле особе, као и просечно 60 минута умерене аеробне физичке активности дневно за децу и адолесценте.

ЗАШТО ТРЕБА  БИТИ ФИЗИЧКИ АКТИВАН?

Бављење физичком активношћу представља једну од најзначајнијих навика коју сваки појединац, без обзира на године, треба да усвоји ради очувања и унапређења здравља.

Добробити редовне физичке активности су вишеструке:

Физичка активност доприноси снижавању крвног притиска, смањењу количине масног ткива, унапређењу регулације шећера у крви и бољем функционисању органа за варење. Истовремено она побољшава циркулацију и снабдевање ткива кисеоником, чиме се значајно умањује ризик од настанка хроничних незаразних болести, укључујући кардиоваскуларна обољења, мождани удар, дијабетес и различите врсте карцинома (посебно дебелог црева, дојке, плућа, простате, јетре и ендометријума).

Редовно кретање позитивно утиче на развој моторичких способности и здравље мишићно-скелетног система, помаже у одржавању оптималне телесне тежине и смањује ризик од остеопорозе, падова и повреда, нарочито код старијих особа.

Поред физичких користи, физичка активност има значајан утицај на ментално здравље – смањује стрес, напетост, анксиозност и симптоме депресије, који су често повезани са седентарним начином живота. Такође подстиче лучење мелатонина, што доприноси бољем квалитету и дужини сна.

Редовно вежбање побољшава самопоуздање, когнитивне функције и опште психичко благостање, а истовремено подстиче развој и одржавање социјалних вештина и доприноси бољој друштвеној интеграцији.

Код младих, физичка активност је повезана са бољом концентрацијом, памћењем и бољим успехом у школи, као и са мањом вероватноћом усвајања ризичних понашања, као што су употреба дувана, алкохола и других психоактивних супстанци.

Поред индивидуалних користи, значајни су и друштвени и економски ефекти – смањење трошкова здравствене заштите, повећање радне продуктивности и стварање здравијег окружења за живот.

АДЕКВАТАН НИВО ФИЗИЧКЕ АКТИВНОСТИ МОЖЕ СПРЕЧИТИ СКОРО 5 МИЛИОНА ПРЕВРЕМЕНИХ СМРТНИХ ИСХОДА ГОДИШЊЕ ШИРОМ СВЕТА!
УТИЦАЈ ФИЗИЧКЕ АКТИВНОСТИ НА ГОЈАЗНОСТ
Физичка активност има кључну улогу у превенцији и контроли гојазности, јер доприноси успостављању енергетске равнотеже између уноса и потрошње калорија. Повећањем енергетске потрошње и убрзањем метаболизма, редовно кретање доприноси смањењу количине масног ткива и одржавању здраве телесне тежине. Истовремено, физичка активност може утицати на регулацију апетита и смањење уноса висококалоричне хране, чиме додатно доприноси одржавању здраве телесне тежине. Код деце и одраслих, довољан ниво физичке активности смањује ризик од настанка гојазности и њених компликација, као што су кардиоваскуларне болести и дијабетес, док код особа које већ имају вишак килограма представља важан део свеобухватног приступа лечењу и унапређењу здрав

 5. МАЈ – СВЕТСКИ ДАН ХИГИЈЕНЕ РУКУ У ЗДРАВСТВЕНИМ УСТАНОВАМА
Министарство здравља Републике Србије, у сарадњи са Институтом за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ и мрежом института и завода за јавно здравље, Републичком стручном комисијом за надзор над болничким инфекцијама и здравственим установама на свим нивоима здравствене заштите, обележава 5. маја Светски дан хигијене руку у здравственим установама, под слоганом „Акција спасава животе“. Овај дан је део глобалне кампање Светске здравствене организације под називом „Сачувајте животе – оперите руке“. Кампања има за циљ да укаже на значај правилне хигијене руку као једне од најважнијих мера у превенцији и контроли инфекција.

Међународни дан бабица обележава се 05.маја још од 1992.године.

Установила га је Интернационална конфедерација бабица како би подигла свест о њиховом значају за изградњу бољег здравља и јачању структуре породице. 

Бабице као стручне и специјализoване медицинске сестре су важна спона између пацијенткиња и лекара и веома су значајне за жене које се налазе у фази највећег бола и радости.

Са њима се жене сусрећу током целог живота, али најзначајнију улогу имају током трудноће, порођаја и након доласка бебе на свет. 

Највећа подршка мајкама после порођаја су бабице. Занимање бабица један је од најлепших, најодговорнијих и најхуманијих позива. Оне помажу изградњи и одржавању здраве породице и у њиховим рукама је кључ за будућност друштва.

Како су бабице директно повезане са здрављем будућих мајки и њихових беба, важно је скренути пажњу јавности на њихову улогу у целокупном здравственом систему, али и ван њега, са настојањем да се повећа број квалификованих бабица а тиме смањи број  перинаталне и матерналне смртности која је кључни индикатор квалитета здравствене заштите мајки и деце и организоване активности друштва у истој.

Овај дан је подсетник и признање за изванредне напоре које улажу у свој рад.

У складу са Планом стручног усавршавања дана 17.04.2026. године са почетком у 12:50 часова у свечаној сали Дома здравља одржано је предавање/презентација са питањима и дискусијом под називом   “Јавноздравствени значај злостављања, занемаривања и насиља над децом – мере превенције“

Предавач је била Мирела Фетахи, главна сестра Дома здравља.

Решење о одбацивању Захтева за приступ информацијама од јавног значаја

Rešenje

Запослени из Дома здравља“Др Милорад Влајковић“Барајево у сарадњи са Црвеним крстом ГО Барајево обележили су Светски дан здравља под овогодишњом темом кампање“Заједно за науку“. Овогодишња кампања оснажује снагу научне сарадње у заштити здравља људи, животиња, биљака и планете.

Превентивни прегледи обављени су у Геронтолошком центру ГО Барајево где су заинтересовани грађани могли да провере вредности крвног притиска и гликемије и добију савете лекара.

Захваљујемо се сарадницима из Црвеног крста ГО Барајево на успешно организованој акцији као и грађанима који су се одазвали на превентивне прегледе на обострано задовољство.

У заједничкој акцији са Канцеларијом за скрининг рака Института за јавно здравље Србије“Др Милан Јовановић Батут“ дана 27.03.2026.године у холу дома здравља у периоду од 11 до 13 часова лекари из Канцеларије за скрининг Института за јавно здравље Србије“Др Милан Јовановић Батут“и здравствени радници дома здравља обављали су  разговоре за заинтересованим грађанима и пацијентима и делили промотивни материјал у складу са обележавањем месеца борбе против рака.

Циљ акције је био указивање на значај раног откривања карцинома , подизање свести становништва о значају редовних скрининг прегледа као и унапређење знања и усвајање позитивних понашања циљне популације а у вези са очувањем и унапређењем здравља.

Дом здравља“Др Милорад Влајковић“Барајево захваљује се сарадницима из Канцеларије за скрининг Института за јавно здравље Србије“Др Милан Јовановић Батут“ на успешно спроведеној акцији уз задовољство грађана који су се одазвали акцији и наших здравствених радника који су учествовали у истој.