Мноштво различитих животних опредељења, циљева и активности, често у животној пракси доводе до занемаривања неких од основних начела здравог живљења, и тиме најизложеније појединце уводе у значајне дугорочне ризике по здравље. Обично су ризици којима се излажемо услед недовољне пажње непрепознати или им се из разних разлога умањује значај, па се на њихове последице ретко подсетимо, и тиме изложеност ефектима нездравог животног стила продужавамо. Са друге стране, знање о могућностима за очување и унапређење здравља пружа нам многе начине како да унапредимо своју личну здравствену ситуацију – прво, увиђајући да на значајан део фактора ризика можемо да утичемо променом сопственог понашања. У овом светлу, кључне факторе ризика који су истовремено и подложни нашим животним изборима представљају пушење и изложеност дуванском диму, штетна употреба алкохола, неправилна исхрана и недовољна физичка активност. Поред малигних болести, ова четири фактора ризика посматрана су и у ширем контексту њихових негативних ефеката, повезујући се потпуно или издвојено и са ризицима за обољења која су обједињена под називом хроничне незаразне болести (најзначајније су болести срца и крвних судова, шећерна болест, хроничне болести плућа, малигне болести).
Фокус на опажању личне изложености факторима ризика, може довести до њихове боље контроле и умањивања неповољних ефеката, не само у контексту малигних болести већ и читавог низа других обољења. Различите студије из света нам могу пружити увид у кретање заступљености одређених понашања која су истовремено и фактори ризика, као и њиховим пројекцијама за будућност. За здравствени систем су важни увиди у стање циљане популације, како би се планирала активност и ресурси усмерили ка друштвеним групама којима је то најпотребније. Са друге стране, за појединца је можда најважнији податак да се здрав животни стил дефинитивно исплати – истраживања показују значајно продужење животног века или пак одлагање појаве неких хроничних незаразних болести уколико се избегава изложеност одређеним факторима ризика, што свеукупно треба да буде подстицајно за свакога од нас да се више посветимо бризи за сопствено здравље – на првом месту избегавању свих оних по здравље доказано штетних понашања: пушења и изложености дуванском диму, штетне употребе алкохола, неправилне исхрана и недовољне физичке активности.
У свету је, према проценама Светске здравствене организације и Међународне агенције за истраживање рака за 2020. годину, регистровано око 10 милиона смртних случајева од свих локализација малигних тумора. Учесталост различитих локализација у светским размерама у 2020. години, говори да су најзаступљенији облици рака у погледу смртности били рак плућа (1,8 милиона смртних случајева), колоректални карцином (916 000 смртних случајева), рак јетре (830 000 смртних случајева), рак желуца (769 000 смртних случајева) и дојке (685 000 смртних слулчајева). Са продужетком очекиваног трајања живота и укупним порастом становништва, уз присуство познатих фактора ризика, повећало се и укупно оптерећење малигним болестима у свету. Економски значај малигних болести такође је значајан и растући – процене су да су у свету, трошкови повезани са раком у 2010. износили 1.16 билиона долара, што недвосмислено говори да поред директног утицаја на здравље појединаца, малигне болести могу бити и значајан ограничавајући фактор једног друштва у различитим сферама.
Процене су да је у свету око 1/3 свих смртних исхода од рака у вези са 5 водећих фактора ризика (повезаних са понашањем и исхраном): високим индексом телесне масе, ниским уносом воћа и поврћа, недостатком физичке активности, употребом дувана и алкохола.
У Србији је током 2022. године од свих малигних тумора оболело 41.578 особа (22.056 мушкараца и 19.522 жене). Исте године од рака је умрло 19.350 особа оба пола, 10.616 мушкараца и 8.734 жене. Мушкарци у нашој средини највише су оболевали од рака плућа, колона и ректума и простате. Kод жена малигни процес је најчешће био локализован на дојци, плућима, колону и ректуму и грлићу материце.
Малигни тумори плућа и бронха водећа су локализација и у оболевању и у умирању међу мушкарцима, односно други су по учесталости узрок обољевања и умирања међу женама са дијагнозом рака. Током 2022. године у Србији је од рака бронха и плућа оболело 4.505 мушкараца и 2.077 жена, а умрло је 2.972 мушкараца и 1.462 жена.
Према обољевању и умирању у популацији жена, рак дојке налази се на првом месту међу малигним болестима – у Србији је у 2022. години од малигних тумора дојке оболело 4.489 и умрло 1.646 жена.
Превентивне активности на пољу спречавања настанка малигних болести веома су разнородне, и представљају кључни јавноздравствени приступ у процесу контроле малигних болести. Процене говоре да се чак 40% малигних болести може избећи применом интервенција у животном стилу: престанком пушења, ограниченим конзумирањем алкохола, избегавањем сувишног излагања сунцу, задржавањем просечне тежине конзумирањем здраве хране, вежбањем, као и заштитом од инфекција које се могу развити у рак.
Уколико до болести ипак дође, њен је исход могуће побољшати раним откривањем, адекватним лечењем и рехабилитацијом уз одговарајуће палијативно збрињавање.
Као изузетно делотворан приступ у контроли малигних болести, превенција заузима кључно место у свим јавноздравственим програмима. Научна истраживања довела су до следећих закључака:
• 30 – 50% малигних болести може се спречити избегавањем познатих фактора ризика
• Употреба дувана је појединачно најзначајнији фактор ризика за развој малигних болести, који се повезује са око 22 % смртних случајева од рака у свету.
• Конзумирање алкохола повећава ризик од настанка рака уста, ждрела, дојке, дебелог црева и јетре.
• Прекомерна телесна тежина и гојазност повезују се са настанком неких типова малигних болести (карцином ендометријума, дојке, дебелог црева, простате)
• Свака претерана изложеност сунчевој светлости или вештачким изворима светлости, као што су соларијуми, повећава ризик од добијања свих врста рака коже.
• Сваки десети случај рака је последица инфекције. Скоро 22 % смртних исхода од рака у земљама у развоју и 6 % у развијеним земљама су последица хроничне инфекције. У овом погледу, најзначајније су инфекције хепатитис Б или Ц вирусом (који су одговорни за настанак рака јетре), хуманим папилома вирусом (рак грлића материце) и Helicobacter pylori (рак желуца).
У Србији се спроводе национални програми за скрининг рака грлића материце, рака дојке и колоректалног рака, који имају за циљ смањење обољевања и умирања од ових болести. На скрининг рака дојке позивају се жене старости од 50 до 69 година. Мамографски прегледи предвиђени су да се раде свим женама наведеног узраста на две године. Скринингом на карцином грлића материце обухваћене су жене узраста од 25 до 64 године, које се позивају на превентивни гинеколошки преглед и Пап тест једном у три године. Циљна група за тестирање на рак дебелог црева обухвата грађане оба пола старости од 50 до 74 година, који се једном у две године позивају на тестирање на скривено крварење у столици.
Шећерна болест (Diabetes mellitus) представља једну од најзначајнијих хроничних незаразних болести нашег доба, са растућим утицајем на друштва и здравствене системе. Нова трогодишња кампања под називом „Шећерна болест и благостање“ („Diabetes and well-being“), са обухватом периода 2024-2026. године, поставила је као циљ јасно препознавање свакодневних изазова и препрека са којима се сусрећу особе са шећерном болешћу, уз пружање адекватног одговора на њих. Укупно, исходи оваквог приступа проблему шећерне болести, омогућили би, за особе које живе са дијабетесом, боље „управљање“ болешћу у свакодневним животним ситуацијама – на послу, у школи, код куће. Једнодимензиони приступ лечењу шећерне болести, често изоставља бројне пратеће аспекте који су неизоставно део живота са шећерном болешћу (истраживања говоре да је чак и до 77% особа које болују од шећерне болести искусило појаву анксиозности, депресије и других поремећаја менталног здравља који су у вези са дијабетесом). Посебно је важна и лична перцепција проблема – резултати неких студија у овој области истичу да је 75% особа са дијабетесом изјавило да би радо прихватили више подршке и помоћи од здравствених радника у контексту очувања менталног здравља и живота са дијабетесом, што недвосмислено даје јасан правац у којем се може организовати будућа јавноздравствена активност у овом пољу. С тим у вези, подршка овогодишњој кампањи, може се пружити путем друштвених мрежа, кроз поруке уз натпис – #DiabetesLife.
Оптерећење дијабетесом у свету показује растући тренд током претходних деценија – у периоду 1980-2014 године, број особа са дијабетесом у свету порастао је са 108 милиона на 422 милиона. Додатно, у периоду од 20 посматраних година (2000-2019), опажа се и пораст смртности од дијабетеса од 3%. Укупно, на нивоу света, број особа умрлих од дијабетеса износио је 1,5 милиона у 2019. години, чему се може додати и 460 000 смртних исхода од бубрежних болести које су наступиле као последица дијабетеса.
Према подацима из Истраживања здравља становништва Србије за 2019. годину, 8,3% старијих од 20 година изјавило је да има шећерну болест, што представља пораст у односу на истраживање из 2006. године, када је овај удео износио 5,3%. Посматрано према структури узрока смрти, удео дијагноза Е10-Е14 (којима се означавају различити облици шећерне болести), у свим узроцима смрти у Републици Србији у три упоредне године (2000. – 2010. – 2020.) износио је 2,4% – 3,1% – 2,9%.
Економски утицај шећерне болести завређује посебну пажњу. Процене из САД говоре да су трошкови који се повезују са дијагнозом дијабетеса у 2017. години износили 327 милијарди америчких долара – од тога 237 милијарди долара директних медицинских трошкова и 90 милијарди долара изгубљене продуктивности. Узевши у обзир и овако изражену економску димензију шећерне болести у савременим друштвима, активности на пољу превенције добијају на додатној важности.
Велики јавноздравствени значај придаје се типу 2 дијабетеса, који се среће код више од 90% свих болесника са шећерном болешћу. Са друге стране, компликације шећерне болести заузимају посебно место у свим разматрањима о дијабетесу. Одрасле особе са дијабетесом имају 2-3 пута повећан ризик за настанак срчаног и можданог удара. Такође, код ових пацијената, неуропатија удружена са смањеним протоком крви у ткиву стопала повећава вероватноћу настанка улкуса, инфекција и коначно, потенцијалне ампутације захваћеног екстремитета. Са друге стране дијабетесна ретинопатија је важан узрок слепила – у свету се број особа које су ослепеле због дијабетеса процењује на око 1 милион. Коначно, дијабетес је један од водећих узрока хроничне болести бубрега. Свеукупно, бројне компликације које додатно усложњавају основно стање, захтевају додатно ангажовање ресурса здравственог система, повећавајући трошкове и умањујући могућности за расподелу средстава ка другим потребама.
Спречавање развоја типа 2 дијабетеса може се постићи једноставним интервенцијама у животном стилу, и у том смеру циљеви сваког појединца треба да буду:
• Достизање и одржавање здраве телесне масе
• Физичка активност
• Здрава исхрана
• Престанак (или незапочињање) пушења
Ипак, за постизање свеобухватних резултата на нивоу шире заједнице, потребан је нешто другачији приступ са циљем ефикасног усвајања побројаних животних навика. С тим у вези, искуства из света наглашавају да је за постизање трајних резултата на нивоу популације потребно спровести акцију на више нивоа, у оквирима целог друштва, посветити пажњу захтевима различитих популационих група, адекватно програмски циљати популације у високом ризику као и општу популацију са нижим ризиком за развој шећерне болести. Посебан значај имају организовани програми превенције у које се укључују особе за које се установи одређени ниво ризика за развој типа 2 дијабетеса. У оквиру оваквих програма, особа се активно прати са циљем утицаја на одржање здравих животних навика, као и постизање зацртаних циљева (губитак телесне масе и постизање одређеног нивоа физичке активности).
Закључно, Светски дан борбе против шећерне болести треба све да нас подсети на значај превенције типа 2 дијабетеса – усвајање животних стилова који смањују ризик од развоја ове болести, може утицати и на смањење ризика за развој бројних других стања, и тиме остварити свеобухватан утицај на унапређење здравља.
извор ГЗЈЗ
Dom zdravlja „Dr Milorad Vlajkovic“ Barajevo zahvaljuje se Komori medicinskih sestara i zdravstvenih tehnicara Srbije koja je svojim clanovima, zaposlenima u nasoj ustanovi donirala radnu odecu.
Сваке године 10. октобар се обележава као Светски дан менталног здравља, а установила га је Светска федерација за ментално здравље, давне 1992. године. Од тада се сваке године овај датум обележава са циљем подизања свести глобалне заједнице о кључним програмима менталног здравља кроз сарадњу са различитим партнерима како би се предузеле акције и створиле трајне промене за његово унапређење. Током година, активности поводом овога дана су се развијале и овај датум је постао платформа за владе, организације и појединце да развију иницијативе које се фокусирају на различите аспекте заштите и очувања менталног здравља.
Ове године Светски дан менталног здравља, обележава се под слоганом: „Промоција менталног здравља на радном месту“. Ова тема наглашава изузетну важност менталног здравља у професионалнoм окружењу. Овогодишња кампања која прати овај важан датум посвећена је унапређењу менталног здравља на радном месту, са циљем истицања значаја утицаја професионалног окружења на ментално здравље, залажући се за радно окружење у коме је ментално здравље приоритет, заштићено и промовисано.
Код великог дела светске популације, ментално здравље и рад су интегрално испреплитани. Ментално здравље представља много више од пуког одсуства поремећаја. Тачније, ментално здравље је стање менталног благостања које омогућава људима да се на ефикасан начин изборе са животним стресовима, да остваре своје способности, да продуктивно уче и раде, и да доприносе својој заједници и друштву у целини. Лоше ментално здравље негативно утиче на когнитивне способности особе, њено бихејвиорално, емоционално, социјално и релационо благостање и функционисање, физичко здравље и лични идентитет, као и благостање у вези са радом. Способност особе да учествује у раду може бити последично оштећена кроз смањење продуктивности и перформанси, смањену способност безбедног рада или потешкоћа у добијању или задржавању посла. Процењује се да 15% радно способног становништва има неки ментални поремећај или га испољи током свог радног века, а само депресија и анксиозност доводе до губитка од 12 милијарди радних дана сваке године.
2) Према епидемиолошким индикацијама вакцинација се спроводи: а) код лица смештених и запослених у геронтолошким центрима; б) код деце,омладине и старих лица смештених у социјално-здравственї1м установама и код лица запослених у тим установама;
3) Особље запослено у здравственим установама, се обавезно вакцинише сваке сезоне: запослени у установама који раде са пацијентима који су у високом / посебном ризику од компликаиија грипа, запослени у установама који раде са пацијентима узраста преко 65 година живота, запослени који болују од хроничних болести (кардиоваскуларних, плуhних бубрежних, метаболичких, хемоглобинопатија, имуносупресија итд.), запослена у здравственој установи која је трудница, као и запослени здравственој установи који пружају услуге здравствене заштите трудницама.
Контраиндикације за примену ове вакцине су преосетљивост на jaja (овалбумин, кокошији протеини), неомицин, формалдехид ,полисорбат80,цетилтриметиламонијумбромид.
Неопходно је обратити се свом изабраном лекару.