Патронажне сестре Дома здравља „Др Милорад Влајковић“ Барајево обележиле су Међународни дан физичке активности.
Међународни дан физичке активности обележава се 10. маја сваке године под слоганом „Кретањем до здравља“. Овај датум део је глобалне иницијативе коју од 2002. године спроводе државе чланице Светске здравствене организације (СЗО), са циљем да се истакне значај редовне физичке активности као једног од кључних предуслова за очување и унапређење здравља и општег благостања.
Недовољна физичка активност, заједно са неправилном исхраном и употребом дувана, сврстава се међу најзначајније факторе ризика за настанак и развој бројних хроничних незаразних болести, као што су кардиоваскуларна обољења, дијабетес, малигне и респираторне болести. Ове болести се у великој мери могу спречити или ублажити променом животних навика. Поред тога, физичка неактивност негативно утиче и на правилан раст и развој деце и може довести до појаве различитих деформитета. Ипак, доступни подаци, како на националном тако и на глобалном нивоу, показују да физичка неактивност последњих година поприма размере озбиљног јавноздравственог проблема у свим старосним групама.
На глобалном нивоу, више од четвртине одраслих не достиже препоручени ниво физичке активности. То значи да свака трећа одрасла жена и сваки четврти одрасли мушкарац, нису довољно физички активни. Ситуација је још неповољнија код младих, будући да преко 80% адолесцената не испуњава препоруке у погледу минималне физичке активности.
У Србији, према последњем Истраживању здравља становништва из 2019. године, око 41% одраслих је физички неактивно, при чему је неактивност израженија код жена него код мушкараца. Просечно време проведено у седећем положају код особа старијих од 15 година износи готово пет сати дневно, док становници Београд проводе још више времена седећи. Прекомерном седењу, односно седам и више сати дневно, изложена је скоро четвртина популације наше земље узраста 15 и више година. Редовно пешачење или вожњу бицикла у препорученом трајању практикује тек око 10% грађана, док се фитнесом, спортом или рекреацијом најмање три пута недељно бави приближно сваки једанаести становник.
У циљу очувања и унапређења здравља Светска здравствена организација препоручује најмање 150 до 300 минута умерене аеробне активности (или 75-150 минута интензивне аеробне активности) недељно за одрасле особе, као и просечно 60 минута умерене аеробне физичке активности дневно за децу и адолесценте.
ЗАШТО ТРЕБА БИТИ ФИЗИЧКИ АКТИВАН?
Бављење физичком активношћу представља једну од најзначајнијих навика коју сваки појединац, без обзира на године, треба да усвоји ради очувања и унапређења здравља.
Добробити редовне физичке активности су вишеструке:
Физичка активност доприноси снижавању крвног притиска, смањењу количине масног ткива, унапређењу регулације шећера у крви и бољем функционисању органа за варење. Истовремено она побољшава циркулацију и снабдевање ткива кисеоником, чиме се значајно умањује ризик од настанка хроничних незаразних болести, укључујући кардиоваскуларна обољења, мождани удар, дијабетес и различите врсте карцинома (посебно дебелог црева, дојке, плућа, простате, јетре и ендометријума).
Редовно кретање позитивно утиче на развој моторичких способности и здравље мишићно-скелетног система, помаже у одржавању оптималне телесне тежине и смањује ризик од остеопорозе, падова и повреда, нарочито код старијих особа.
Поред физичких користи, физичка активност има значајан утицај на ментално здравље – смањује стрес, напетост, анксиозност и симптоме депресије, који су често повезани са седентарним начином живота. Такође подстиче лучење мелатонина, што доприноси бољем квалитету и дужини сна.
Редовно вежбање побољшава самопоуздање, когнитивне функције и опште психичко благостање, а истовремено подстиче развој и одржавање социјалних вештина и доприноси бољој друштвеној интеграцији.
Код младих, физичка активност је повезана са бољом концентрацијом, памћењем и бољим успехом у школи, као и са мањом вероватноћом усвајања ризичних понашања, као што су употреба дувана, алкохола и других психоактивних супстанци.
Поред индивидуалних користи, значајни су и друштвени и економски ефекти – смањење трошкова здравствене заштите, повећање радне продуктивности и стварање здравијег окружења за живот.
АДЕКВАТАН НИВО ФИЗИЧКЕ АКТИВНОСТИ МОЖЕ СПРЕЧИТИ СКОРО 5 МИЛИОНА ПРЕВРЕМЕНИХ СМРТНИХ ИСХОДА ГОДИШЊЕ ШИРОМ СВЕТА!
УТИЦАЈ ФИЗИЧКЕ АКТИВНОСТИ НА ГОЈАЗНОСТ
Физичка активност има кључну улогу у превенцији и контроли гојазности, јер доприноси успостављању енергетске равнотеже између уноса и потрошње калорија. Повећањем енергетске потрошње и убрзањем метаболизма, редовно кретање доприноси смањењу количине масног ткива и одржавању здраве телесне тежине. Истовремено, физичка активност може утицати на регулацију апетита и смањење уноса висококалоричне хране, чиме додатно доприноси одржавању здраве телесне тежине. Код деце и одраслих, довољан ниво физичке активности смањује ризик од настанка гојазности и њених компликација, као што су кардиоваскуларне болести и дијабетес, док код особа које већ имају вишак килограма представља важан део свеобухватног приступа лечењу и унапређењу здрав
ПРЕПОРУКЕ ЗА ФИЗИЧКУ АКТИВНОСТ:
· Будите физички активни током читавог живота – кад год можете и колико год можете.
· Смањите време које проводите седећи – устајте, крећите се, правите паузе.
· Нека ваша физичка активност буде разносврсна – мењајте темпо, трајање и врсту активности.
· Одрасле особе треба да имају најмање 150 минута умерене активности недељно и радите вежбе за мишиће бар два пута недељно.
· Радите вежбе истезања најмање два пута недељно.
· Мала деца треба да буду физички активна најмање 3 сата дневно, кроз игру и кретање.
· Школска деца и адолесценти треба да буду активни бар 60 минута сваког дана.
· Ограничите време испред екрана код деце и младих на највише 2 сата дневно.
· Ако имате преко 65 година, укључите вежбе за одржавање и побољшање равнотеже и координације.
· Сваки додатни покрет се рачуна – и мало је боље него ништа.
· Вежбајте безбедно – бирајте безбедно окружење и користите одговарајућу опрему.
· Укључите кретање у свакодневне активности – користите степенице уместо лифта, идите пешке или бициклом кад год можете, паркирајте се мало даље од жељене дестинације. Ако користите превоз, сиђите бар две станице раније и прошетајте.
· Физичка активност није само спорт – и рад у башти, кућни послови или игра са децом и кућним љубимцима се рачунају.
· Покрените се заједно са другима – укључите породицу и пријатеље, биће лакше и занимљивије.
· Поставите достижне циљеве и пратите свој напредак – водите белешке или користите апликације да останете мотивисани.
ФИЗИЧКА АКТИВНОСТ ТРЕБА ДА БУДЕ УЖИВАЊЕ, А НЕ ОБАВЕЗА!
ПОСЕБНЕ ПРЕПОРУКЕ ЗА ГОЈАЗНЕ ОСОБЕ
· Почните полако – крените са 10–15 минута активности дневно и постепено продужавајте време.
· Бирајте умерене аеробне активности – брзо ходање, пливање, вожња бицикла или вежбе у води су добар избор.
· Да бисте заштитили зглобове, дајте предност активностима са мањим оптерећењем – пливању, нордијском ходању или вежбању на елиптичном тренажеру.
· Поставите циљ да временом достигнете око 300 минута активности недељно.
· Комбинујте аеробне вежбе и вежбе снаге – јачање мишића помаже убрзању метаболизма.
· Укључите вежбе истезања, равнотеже и флексибилности – као што су јога или пилатес – да бисте побољшали покретљивост и свакодневно функционисање.
· Активност треба уводити постепено и прилагођавати је здравственом стању особе.
· Било каква физичка активност је боља него никаква
· Посаветујте се са здравственим радником или стручњаком за физичку активност како бисте изабрали праву врсту и меру активности за себе.
· Информишите се из проверених извора и континуирано унапређујте своје знање о здравим животним навикама.
Извор ГЗЈЗ
