Архиве категорија: Вести и обавештења

5. МАЈ – ДАН ХИГИЈЕНЕ РУКУ

Sačuvaj zdravlje

Poster SACUVAJTE ZIVOTE Preporuke SZO

С А О П Ш Т Е Њ Е

 

Светски дан хигијене руку у здравственим установама – 5. мај

посвећен медицинским сестрама и бабицама

Под посебним околоностима борбе  са епидемијом COVID-19,  обележава се 5. мај – Светски дан хигијене руку у здравственим установама у оквиру Глобалне кампање хигијене руку СЗО „Сачувајте животе – оперите своје руке“. Ове године, посебна пажња је  усмерена на централну улогу коју имају медицинске сестре и бабице у обезбеђивању квалитетне здравствене заштите, чисте неге и хигијене руку у здравственим установама.

 Медицинске сестре и други здравствени радници су јунаци на првој линији контакта који спасавају животе од COVID-19. Позивамо све да се захвалимо медицинским сестрама и бабицама, спремачицама и другим радницима  за изузетан рад и напор за чување наших пацијената  и колега у здравственом систему, као и њихових породица од инфекција у здравственим установама од COVID-19 и других патогена.

Светски дан хигијене руку у здравственим установама се обележава се на иницијативу Алијансе за безбедност пацијената Светске здравствене организације (СЗО) у 182 земље света и око 22 000 здравствених установа. Данас се облежава под слоганом „Медицинске сестре и бабице, чиста нега је у вашим рукама“. Превенција и контрола инфекција, укључујући хигијену руку, један је од најважнијих елемената иницијативе СЗО „здравље за све“, јер је то практичан и на доказима заснован приступ са позитивним утицајем на квалитет неге и безбедност пацијената на свим нивоима здравственог система.

 

Република Србија се, као чланица поменуте Алијансе, и ове године укључила у обележавање овог значајног датума и то активностима који ће се континуирано спроводити током целе године у оквиру Кампање за хигијену руку, а акцију је до сада подржала 61 болница у Србији, што је највише у региону. 

 

Република Србија се и ове године укључила у обележавање овог значајног датума и то активностима који ће се континуирано спроводити током целе године у оквиру Кампање за хигијену руку.

Носилац Кампање за хигијену руку 2020. године је Министарство здравља Републике Србије у оквиру „Другог пројекта развоја здравства Србије“. Кампања се спроводи у сарадњи са Институтом за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“, мрежом института и завода за јавно здравље и Републичком стручном комисијом за надзор над болничким инфекцијама.

Планиране активности које, између осталог, обухватају процену тренутног стања, додатну едукацију и јачање капацитета здравствених радника задужених за сузбијање и превенцију инфекција у болницама, доношење одговарајућих водича и препорука, као и набавку додатне опреме и средстава за хигијену руку у болницама, у складу су са глобалном иницијативом СЗО.

Комисија за контролу инфекција

СВЕТСКИ ДАН ЗДРАВЉА – 07.04.2020.

Slika 1

Institut za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”, sa mrežom Instituta/zavoda uz podršku Ministarstva zdravlja Republike Srbije i Svetske zdravstvene organizacije – Kancelarije za Srbiju, svake godine obeležava 7. april, Svetski dan zdravlja, kao jedan od značajnih datuma iz Kalendara javnog zdravlja. Slogan ovogodišnjeg Svetskog dana zdravlja je: „Podržite medicinske sestre i babice”.

Svetski dan zdravlja 2020. godine naglašava značajnu ulogu medicinskih sestara i babica u pružanju zdravstvene zaštite širom sveta i poziva na podizanje kapaciteta kako bi se obezbedila bolja podrška zdravstvenom sistemu. Povodom Svetskog dana zdravlja ove godine biće objavljen prvi globalni izveštaj o sestrinstvu u svetu. Ovaj izveštaj će pružiti uvid u globalnu sliku trenutnog broja medicinskih sestara i potreba za jačanjem radnih kapaciteta u cilju jačanja zdravstvenog sistema. Izveštaj predstavlja osnov za prikupljanje podataka, dijalog i zagovaranje, dalja istraživanja i ulaganja u zdravstvenu radnu snagu za buduće generacije. Izveštaj za babice biće pripremljen tokom 2021. godine.
Medicinske sestre i babice predstavljaju gotovo 50% globalne zdravstvene radne snage. Na svetskom nivou postoji nedostatak svih profila zdravstvenih radnika, a više od 50% trenutnog nedostatka zdravstvenih radnika čine medicinske sestre i babice. Da bi sve zemlje dostigle treći milenijumski cilj održivog razvoja o zdravlju i blagostanju, Svetska zdravstvena organizacija (SZO) procenjuje da će svetu do 2030. godine biti potrebno dodatnih devet miliona medicinskih sestara i babica. Medicinske sestre imaju ključnu ulogu u promociji zdravlja, prevenciji bolesti i pružanju primarne zdravstvene nege i zdravstvene nege u zajednici. Medicinske sestre i babice su često prvi, a ponekada i jedini zdravstveni radnici koje ljudi vide, a kvalitet njihove procene nege i nege u procesu lečenja je od presudnog značaja. Deo su lokalne zajednice deleći njenu kulturu, snage i ranjivosti i na taj način mogu da oblikuju i pruže efikasne intervencije za ispunjavanje potreba pacijenata, porodica i zajednica.

Ciljevi obeležavanja ovogodišnjeg Svetskog dana zdravlja su:

• Da se skrene pažnja i uvaži rad i požrtvovanost medicinskih sestara i babica čija je uloga u pružanju zdravstvene zaštite neprocenjiva.
• Da se naglasi značaj kontinuiranog usavršavanja medicinskih sestara i babica.
• Da se pruži podrška ulaganjima u medicinske sestre i babice.

Poziv na akciju stanovništvu, donosiocima odluka i zdravstvenim radnicima

Poziv na akciju stanovništvu
1. Medicinskim sestrama i babicama treba pokazati zahvalnost za njihov rad.
2. Pozvati lokalne lidere da učine više kako bi podržali medicinske sestre i babice i omogućili im da rade u punom potencijalu.

Poziv na akciju donosiocima odluka
1. Uložiti u obrazovanje i zapošljavanje medicinskih sestara i babica, tako da univerzalna zdravstvena pokrivenost postane realnost svuda.
2. Osnažiti uticaj medicinskih sestara i babica čime će se poboljšati zdravstvene usluge.
3. Preduzeti korake za poboljšanje prikupljanja podataka o radnoj snazi kako bi se bolje organizovali resursi i izvršile promene tamo gde je najpotrebnije.

Poziv na akciju zdravstvenim radnicima
1. Iskazati poštovanje prema medicinskim sestrama, babicama i ostalim zdravstvenim radnicima.
2. Uvažiti njihove ideje i stavove.
3. Uključiti medicinske sestre i babice u odlučivanje.
Medicinske sestre i babice u Republici Srbiji
Prema podacima Komore medicinskih sestara i zdravstvenih tehničara Srbije (KMSZTS) iz registra članova za 2020. godinu registrovano je 85.347 medicinskih sestara-tehničara koji rade u zdravstvenom i socijalnom, državnom i privatnom sektoru. Broj članova prema ograncima: Beograd – 227.00, Vojvodina – 21.298, Niš –15.798, Užice – 8786, Kragujevac – 14.225, Kosovo i Metohija – 2540. U ovom registru nema izdvojenih podataka za babice, što prema nekim ocenama ukazuje da je to kod nas „nevidljiva” profesija. Diplomiranjem stiču stručni naziv strukovna medicinska sestra – babica (viša stručna sprema) i medicinska sestra – babica (srednja stručna sprema), što je u svetu nepoznata profesija (ili je medicinska sestra ili je babica).
Broj medicinskih sestara i babica u Republici Srbiji prikazan je u publikaciji Zdravstveno statistički godišnjak Republike Srbije (2018) Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut”.
(http://www.batut.org.rs/download/publikacije/pub2018.pdf)
Krovna strukovna asocijacija za medicinske sestre je Međunarodno veće medicinskih sestara (International Council of Nurses, ICN), a za babice Međunarodni savet babica (International Confederation of Midwives, ICM). Kod nas ima veliki broj registrovanih strukovnih udruženja, a izdvajaju se dva sa najvećim brojem članova: Udruženje medicinskih sestara i babica Srbije i Savez udruženja zdravstvenih radnika Srbije – Društvo medicinskih sestara.

U narednom periodu, u toku ove godine koja je od strane SZO proglašena za godinu medicinskih sestara i babica, i kasnije, neophodno je da se status i položaj medicinskih sestara uredi zakonskom regulativom: izradi zakon o sestrinstvu ili zdravstvenoj nezi, pravilnik koji definiše standarde i normative usluga koje pružaju medicinske sestre i babice, kao i da se revidiraju postojeći pravilnici, izrade protokoli i procedure za određene usluge koje pružaju medicinske sestre i babice, kao i standardi formalnog i neformalnog obrazovanja za medicinske sestre i babice.

НЕДЕЉА ИМУНИЗАЦИЈЕ – 20-26.04.2020

              НЕДЕЉА ИМУНИЗАЦИЈЕ У ЕВРОПСКОМ РЕГИОНУ СЗО,

                               2026.4.2020. године

 

                        „Спречи. Заштити. Вакциниши”

 

Недeља имунизације је годишњи догађај чији је општи циљ повећање обухвата имунизацијом јачањем уверења о потреби заштите сваког детета/особе од болести које се могу спречити вакцинацијом, са посебним акцентом на децу из тешко доступних вулнерабилних и маргинализованих група. Недељу имунизације је иницирала СЗО у октобру 2005. године, а у њено обележавање Србија се укључила од почетка.

 

Недеља имунизације је иницијатива која је координирана од стране Регионалне канцеларије СЗО за Европу, у сарадњи са земљама чланицама и партнерима, у циљу повећања обухвата и изградње позитивних ставова о неопходности имунизације. Ова петнаеста недеља имунизације у Европском региону обележава се истовремено у свим регионима СЗО.

 

Имунизација је резултат колективне одговорности. Учините све да Ви и чланови ваше породице будете правовремено и потпуно вакцинисани.

 

Ове године се указује на значајну улогу медицинских сестара и бабица у програмима  имунизације, односно свих здравствених радника, имајући у виду значај релевантног информисања, стицања знања, изградње поверења и позитивних ставова код свих корисника услуга примарне превенције у здравственом систему.      

 

Вакцине су временом постале жртве свога успеха, јер се не „виде” оболели, већ само они који нису имали прилику да оболе од болести против којих су вакцинисани. 

 

Имунизација је једна од најуспешнијих јавноздравствених иницијатива. Имунизацијом се превенирају болести, компликације и смртни исходи од вакцинама превентабилних болести међу којима су: дечија парализа, дифтерија, тетанус, велики кашаљ, хепатитис Б, морбили, заушци, рубела, неке врсте запаљења плућа, проливи изазвани ротавирусом и рак грлића материце.

 

Сваке године се региструје два до три милиона смртних исхода од пнеумококних инфекција, ротавирусних инфекција, дифтерије, тетануса, великог кашља, малих богиња код  невакцинисаних лица, међу којима је највише деце испод пет година живота.

 

Имунизација је допринела искорењивању великих богиња и доприноси искорењивању дечије парализе.

 

Према подацима СЗО, укупан број пријављених случајева полиомијелитиса на глобалном нивоу у 2019. години износио је 175 у односу на 33 колико је пријављено у 2018. години. Сви случајеви су изазвани типом 1 дивљег вируса полиомијелитиса, а последњи случајеви изазвани типом 3 регистровани су 2012. године. Полио се ендемски и даље одржава у три земље (Пакистан са 83% случајева, Авганистан и Нигерија). Тип 2 вируса дечије парализе се не региструје од 1999. године у свету, а од априла 2016. године све земље које у својим програмима имунизације примењују оралну полио вакцину искључили су из даље примене вакцину која садржи вакцинални полио вирус тип 2. Тип 2 вируса дечије парализе је искорењен 2015. године, а тип 3 вируса дечије парализе 2019. године.

 

У 2020. години навршава се 22 године од последњег регистрованог аутохтоног случаја дечије парализе изазваног дивљим полиовирусом у Европском региону СЗО (Турска 1998). Све земље региона стекле су статус земаља без полиомијелитиса у јуну 2002. године.

 

Пре увођења вакцине против малих богиња, која је у примени скоро 50 година, процењује се да је годишње умирало од ове болести око 2,6 милиона особа.

 

У претходној години у Европском региону СЗО у првих шест месеци пријављено је око 90.000 случајева морбила у 48 од 53 земље, што је двоструко већи број у односу на регистроване случајеве током 2018. године. До краја године регистровано је 104.248 случајева, од којих 88% у 10 земаља (Украјина, Казахстан, Грузија, Руска Федерација, Турска итд), односно око 60% само у Украјини (са стопом инциденције 1300/100.000). Доминантно присуство у циркулацији је генотипова B3, D4 и D8, али и D9 и H1са мањим учешћем. У земљама ЕУ регистровано је око 12.500 случајева (80% лабораторијски потврђено), односно ниједна земља није регистровала нула случајева. Француска, Румунија, Италија, Бугарска и Пољска регистровале су 65% свих случајева морбила. Леталитет у земљама ЕУ је износио 0,1%, а више од 55% оболелих су биле особе у узрасту преко 15 година живота. До епидемија је дошло због пада обухвата ММR вакцином у општој, специјалним популационим групама, али и на субнационалним нивоима, због прекида у снабдевању вакцинама, недовољно осетљивог система надзора.

 

На основу података Европске верификационе комисије за елиминацију морбила/рубеле у 37 од 53 земље Европског региона СЗО закључно са 2018. годином прекинута је трансмисија морбила, а у 35 земаља тај прекид траје дуже од 36 месеци. Такође, трансмисија рубеле је прекинута у 42 земље, а у 39 тај прекид траје дуже од 36 месеци. Укупно 33 од 53 земље имају статус елиминације и морбила и рубеле. У четири земље које су стекле статус елиминације дошло је до поновног успостављања трансмисије вируса (Албанија, Чешка, Грчка, Велика Британија).

 

У 2018. години 86% деце у свету је примило једну дозу вакцине против малих богиња до свог другог рођендана, у односу на 73% 2000. године, а 69% две дозе у предшколском узрасту у 171 земљи света. У истом периоду је регистрована и редукција смртних исхода за 73%. Код једног детета од двадесет оболелих мале богиње изазивају запаљење плућа, а од сваких хиљаду деце која добију мале богиње једно или двоје ће умрети.

 

У 2019. години регистрована су 22 случаја морбила у Републици Србији (стопа инциденције 0,31/100.000), без територије српских енклава на Косову и Метохији. Укупно је лабораторијски потврђено 20 случајева. Из узорака брисева случајева са територија Пчињског, Јужнобачког и Борског округа идентификован је генотип B3, као и генотип D8 (град Београд) у Регионалној референтној лабораторији у Луксембургу.

 

Вакцинација деце у другoј години живот против малих богиња, заушака и рубеле на територији Републике Србије у 2019. години спроведена је са обухватом од 88%. У централном делу Србије вакцинисано је 87,4%, а у Војводини 89,7% планиране деце. Ревакцинација против малих богиња, заушака и рубеле пре поласка у први разред основне школе, током 2019. године, спроведена је са обухватом од 91,9% на нивоу Републике, односно сa 90,3% у централној Србији и 96,3% у Војводини.

 

И даље је неопходно радити на основним стратегијама према плану активности елиминације морбила: достизању и одржавању обухвата преко 95% у свим административним јединицама, достизању и одржавању индикатора квалитета у активном надзору и спровођењу допунске имунизације невакцинисаних и непотпуно вакцинисаних лица, како би се достигао циљ елиминације морбила у најмање пет региона СЗО до краја 2020. године.

 

Драматичан пад оболевања од вакцинама превентабилних болести довео је до тога да се неке заразне болести сматрају делом прошлости у Европи. Насупрот томе, близу милион особа у Европском региону СЗО није вакцинисано основим вакцинама и болести које се могу превенирати вакцинацијом континуирано изазивају оболевање, компликације/секвеле и чак смртне исходе.

 

У претходним годинама земље Европског региона су суочене са епидемијама малих богиња, рубеле, заушака које се јављају код осетљиве популације која није вакцинисана или није вакцинисана на време. Како заразне болести не познају границе, епидемије се шире из земље у земљу.

 

Добро функционисање имунизационог система је један од кључних елемената за снажан здравствени систем и припрема земље за будуће јавноздравствене изазове. Обухват имунизацијом је један од индикатора доступности примарне здравствене заштите и  процене капацитета здравственог система.

 

Поруке Недеље имунизације у Европском региону СЗО:

 

  • Доносиоци одлука треба да креирају професионални, едукативни и социјални систем  подједнаке доступности вакцина.
  • Здравствени радници треба да буду кључни извор информација о вакцинама за родитеље. Изградњом поверења у вакцине спашавају се животи.
  • Сваки родитељ треба да игра кључну улогу у заштити своје деце избором да их вакцинише. Свако дете заслужује да буде заштићено од вакцинама превентабилних болести.
  • Истраживачи на пољу вакцина спасили су милионе живота развојем безбедних и ефикасних вакцина.
  • Радећи на томе да свако дете прими потребне вакцине бивамо заслужни за креирање будућности без вакцинама превентабилних болести.
  • Вакцине штите од болести, спашавају животе и стварају основу за дуг и здрав живот.
  • Вакцинацијом против заразних болести не штите се само вакцинисани, већ и они око њих.
  • Захваљујућу вакцинацији, број случајева дечије парализе је од 1988. године редукован за 99%. Заједно можемо искоренити полио.
  • Вакцинацијом против инфекције изазване хуманим папилома вирусом (ХПВ) можемо превенирати 90% карцинома грлића материце.
  • ХПВ вакцина у комбинацији са скринингом је најефикаснија стартегија у превенцији карцинома грлића материце.
  • Морбиле су једна од најзаразнијих болести. Невакцисана деца испод пет година живота су у највећем ризику од оболевања и компликација, укључујући смртни исход.
  • Рубела инфекција код трудница може изазвати побачај или конгениталне малфомације плода. Вакцинацијом у детињству штити се особа цео живот.
  • Вакцина против хепатитиса Б је 95% ефикасна у превенцији инфекције, развоју хроничне болести и карцинома јетре узроковане хепатитисом Б.

 

Достизање и одржавање колективног имунитета популације против заразних болести вакцинацијом је суштина заједничких напора у свим земљама света.

ОБАВЕШТЕЊЕ – КОРОНАВИРУС

ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ

У ПЕРИОДУ ВАНРЕДНОГ СТАЊА ПАЦИЈЕНТИ СА СИМПТОМИМА ПОВИШЕНЕ ТЕЛЕСНЕ ТЕМПЕРАТУРЕ, КАШЉА И ДРУГЕ РЕСПИРАТОРНЕ СИМПТОМАТОЛОГИЈЕ, ЗА ЛЕКАРСКУ ПОМОЋ СЕ ОБРАЋАЈУ ИСКЉУЧИВО У АМБУЛАНТУ ЗА ФЕБРИЛНА СТАЊА И РЕСПИРАТОРНЕ ИНФЕКЦИЈЕ, ЗДРАВСТВЕНА СТАНИЦА ВРАНИЋ УЛ.ЧЕДОМИРА ЂОИНЧЕВИЋА 95

РАДНО ВРЕМЕ АМБУЛАНТЕ ЈЕ ОД 07:00  ДО  22:00

РАДНИМ ДАНИМА,СУБОТОМ И НЕДЕЉОМ

 

ЗА СВА ПИТАЊА ДЕЖУРНУ ЕКИПУ КОЈА ЋЕ ПРЕГЛЕДАТИ ПАЦИЈЕНТЕ СА РЕСПИРАТОРНОМ СИМПТОМАТОЛОГИЈОМ МОЖЕТЕ КОНТАКТИРАТИ НА СЛЕДЕЋИ БРОЈ ТЕЛЕФОНА:

069 / 822 53 63 ОД 07:00 ДО 22:00

ДОСТУПНИ ТЕЛЕФОНИ НАШЕ УСТАНОВЕ ЗА СВА ВАША ПИТАЊА ВЕЗАНА ЗА ТРЕНУТНУ ЕПИДЕМИОЛОШКУ СИТУАЦИЈУ СУ

069 / 822 53 54 ОД 19:00 ДО 07:00

011/8300 186 ЛОКАЛ 105 ОД 07:30 ДО 13:00

И

064/8212 528 ОД 13:00 ДО 22:00

ЗА СВЕ ИНФОРМАЦИЈЕ КОНТАКТИРАЈТЕ ДЕЖУРНЕ ЛЕКАРЕ АМБУЛАНТЕ У ЗДРАВСТВЕНОЈ СТАНИЦИ ВРАНИЋ НА НАВЕДЕНЕ КОНТАКТ ТЕЛЕФОНЕ

ДЕЛУЈМО ПРЕВЕНТИВНО И БУДИМО ОДГОВОРНИ ПРЕМА СЕБИ И ДРУГИМА !

 

 

ВАШ ДОМ ЗДРАВЉА

12. 03. 2020. – СВЕТСКИ ДАН БУБРЕГА

WKD-Website-Banner-1501 × 501

Светски дан бубрега

 Светски дан бубрега обележава се на иницијативу Међународног друштва за нефрологију и Интернационалног удружења Фондацијe за бубрег у више од 100 земаља широм света. Од 2006. године обележава се сваког другог четвртка у марту месецу. Циљ је подизање свести о важности бубрега, органа који има кључну улогу у одржавању живота и упознавање јавности да су болести бубрега честе, опасне и излечиве.

Слоган овогодишњег Светског дана бубрега „Здравље бубрега свима и свуда – од превенције до откривања и равноправног приступа лечењу” има за циљ подизање свести о растућем оптерећењу бубрежним болестима широм света и промовисање здравља становништва кроз осигуравање универзалног, одрживог и равноправног приступа висококвалитетној здравственој заштити и смањење неједнакости у здрављу међу различитим социјално-економским групама становништва. Конкретно, кампања 2020. наглашава важност превентивних интервенција за спречавање настанка и напредовања бубрежних болести.

Главна функција бубрега је излучивање токсичних продуката метаболизма и вишка течности из организма. Болести бубрега чине велику групу обољења различитог узрока, тока, клиничке слике и прогнозе. Ова обољења најчешће су изазвана инфекцијама, метаболичким поремећајима, токсинима и другим узроцима, а манифестују се као упале бубрега (гломерулонефритис, пијелонефритис, нефротски синдром) и акутна, односно хронична смањена функција бубрега (бубрежна инсуфицијенција).

Процењује се да тренутно око 850 милиона људи широм света болује од болести бубрега. Свака десета одрасла особа има хроничну болест бубрега. Глобални терет оболелих од хроничне болести бубрега расте, а предвиђа се да ће хронична болест бубрега постати пети најчешћи узрок изгубљених година живота на глобалном нивоу до 2040. године.

У нашој земљи 10.749 особа се болнички лечило због обољења бубрега у 2018. години, а од тог броја 6.196 особа се болнички лечило због хроничне бубрежне инсуфицијенције. Исте године је умрло 752 хоспитализованих особа због болести бубрега, од којих је 70% умрло због хроничне бубрежне инсуфицијенције.

Трошкови за дијализу и трансплантацију чине 2–3% годишњег буџета за здравствену заштиту  у високоразвијеним земљама, потрошених од стране мање од 0,03% укупног становништва ових земаља. У средњеразвијеним и слаборазвијеним земљама већина људи са хроничном болешћу бубрега нема довољан приступ дијализи и трансплантацији бубрега.

Пресудно је да се болести бубрега могу спречити, као и да се напредовање болести до терминалне бубрежне инсуфицијенције може одложити уз одговарајући приступ основној дијагностици и раном лечењу. Међутим, иако су националне политике и стратегије за хроничне незаразне болести опште присутне у многим земљама, често недостају специфичне политике усмерене на рано откривање, превенцију и лечење болести бубрега. Такође, постоји и потреба за повећањем свести о важности превентивних мера како у општој популацији, тако и међу здравственим радницима и доносиоцима одлука.

Шта се подразумева под превенцијом бубрежних болести?

Наиме, примарна превенција болести бубрега захтева модификацију фактора ризика, укључујући шећерну болест и хипертензију, неправилну исхрану, урођене аномалије мокраћних путева и нефротоксичност. Примарна превенција укључује промовисање здравих стилова живота, укључујући физичку активност и правилну исхрану, као и скрининг болесника под повећаним ризиком за настанак хроничне бубрежне инсуфицијенције.

Код особа са већ постојећим обољењем бубрега, секундарна превенција је усмерена ка едукацији пацијената о адекватној исхрани базираној на биљној исхрани и смањеном уносу соли и беланчевина као и примени фармакотерапије, што за крајни циљ има регулацију крвног притиска и контролу гликемије.Код пацијената са узнапредованом хроничном болешћу бубрега, приоритет у превенцији је управљање ко-морбидитетима као што су уремија и кардиоваскуларне болести.

С обзиром да су хроничне болести бубрега повезане са високим трошковима, превентивне мере, посебно мере примарне превенције, имају значајну вредност. Подизање свести и едукација појединаца о најважнијим факторима ризика и начинима превенције су важни како би се смањила оптерећеност бубрежним болестима.

Овогодишња кампања је усмерена на залагање да се имплементирају конкретне мере превенције у свакој земљи које укључују:

– фокус на примарну здравствену заштиту, подизање свести и едукацију, укључујући оснаживање пацијента;

– интегрисање превенције хроничне бубрежне болести у националне програме хроничних незаразних болести како би се пружиле свеобухватне и интегрисане услуге, које су кључне за побољшање раног откривања и праћења хроничне болести бубрега на националном нивоу;

– залагање доносилаца одлука, читавог друштва и мултисекторску сарадњу у циљу промо-ције значаја превенције бубрежних болести.

 

 

КОНТИНУИРАНА МЕДИЦИНСКА ЕДУКАЦИЈА

Запослени у установи су у петак 21.01.2020. године су у оквиру КМЕ присуствовали едукацији на тему „Професионално сагоревање здравствених радника“

Кроз програм обуке упознати су са начином превенције и препознавања овог значајног проблема и  кроз психолошке методе обуке подигнута је свест о заједништву и значају добрих међуљудских односа и подршци.

15 ФЕБРУАР 2020. – МЕЂУНАРОДНИ ДАН ДЕЦЕ ОБОЛЕЛЕ ОД РАКА

Svеtsкi dаn dеcе оbоlеlе оd rака је ustаnоvljеn 2002. gоdinе оd strаnе Mеđunаrоdnе коnfеdеrаciје Udružеnjа rоditеljа dеcе оbоlеlе оd rака. Оd tаdа sе оbеlеžаvа u 88 zеmаljа širоm svеtа. U Srbiјi је оvај dаtum pоstао dео nаciоnаlnоg Каlеndаrа јаvnоg zdrаvljа 2013. gоdinе, nа iniciјаtivu udružеnjа rоditеljа i uz pоdršкu Ministаrstvа zdrаvljа.

Mаlignе bоlеsti su јеdаn оd znаčајnih glоbаlnih јаvnоzdrаvstvеnih prоblеmа dаnаšnjicе, које, prеmа stаtističкim pоdаcimа, prеdstаvljајu drugi pо učеstаlоsti uzrок smrtnоsti коd dеcе uzrаstа оd 0 dо 14 gоdinа, оdmаh izа pоvrеdа. Uprаvо zbоg tоgа, оbеlеžаvаnjе оvоg dаtumа imа zа cilj dа pаžnju cеlокupnе јаvnоsti, stručnе i оpštе, usmеri ка vаžnој misiјi pоbоljšаnjа trеtmаnа, nеgе, кvаlitеtа živоtа, еmоciоnаlnih i sоciјаlnih pоtrеbа dеcе оbоlеlе оd rака, као i njihоvih nајbližih.

Rак коd dеcе čini оd 0,4 dо 4% svih mаlignih bоlеsti u оpštој pоpulаciјi širоm svеtа. Prеmа pоslеdnjim pоdаcimа, tокоm 2014. gоdinе rеgistrоvаnо је 300.000 nоvооbоlеlih оsоbа uzrаstа оd 0 dо 19. gоdinа. Višе оd 2/3 nоvооbоlеlih оsоbа ili 215.000 је  bilо uzrаstа dо 14. gоdinа. Uprкоs činjеnici dа оbоlеvаnjе оd rака u svеtu коd dеcе rаstе i dаljе u struкturi оbоlеvаnjа оd svih mаlignih bоlеsti rак коd dеcе čini 1%.

U Srbiјi rак коd dеcе i аdоlеscеnаtа čini  око 0,7% u struкturi оbоlеvаnjа оd svih mаlignih bоlеsti. Svаке gоdinе  u Srbiјi sе rеgistruје  око 315 dеcе, оbа pоlа izmеđu 0 i 19 gоdinа, sа nекоm vrstоm mаlignitеtа. Као i u vеćini zеmаljа u rаzvојu i u Srbiјi, gоtоvо dvе trеćinе nоvооbоlеlе dеcе (63,8%) је uzrаstа dо 15 gоdinа. Tri grupе bоlеsti, uкljučuјući lеuкеmiјu, tumоrе mоzgа i limfоmе činе nајčеšćе mаlignе bоlеsti u dеtinjstvu. Оvе tri grupе mаlignih оbоljеnjа činе gоtоvо pоlоvinu (49,4%) svih mаlignitеtа u dеtinjstvu. Nајčеšći uzrок smrti u dеtinjstvu u Srbiјi su lеuкеmiје, limfоmi i tumоri mоzgа. U prоsекu svаке gоdinе, 48 dеcе stаrоsti оd 0 dо 19 gоdinа izgubi bitкu sа оvоm bоlеsti. U struкturi umirаnjа оd svih mаlignih bоlеsti dvе trеćinе umrlе dеcе (65,4%) је bilо u uzrаstu dо 15 gоdinа. Nајčеšći rаzlоg smrtnоg ishоdа коd dеcе u uzrаstu dо 15 gоdinа su tumоri mоzgа sа 52,9%, lеuкеmiје sа 41,2% i limfоmi sа 17,6%. U uzrаstu оd 0 dо 19 gоdinа, u struкturi umirаnjа, nајčеšći uzrок smrti оd mаlignitеtа su tumоri mоzgа sа 40,4%, lеuкеmiје sа 30,8% i limfоmi sа 15,4%.

Vаžnо је istаći dа је uspеh izlеčеnjа rака коd dеcе vеliкi, mnоgо vеći nеgо u pоpulаciјi оdrаslih. U prilоg tоmе gоvоri pоdаtак dа u visокоrаzviјеnim zеmljаmа svеtа stоpа prеživljаvаnjа dоstižе čак 84%, аli  i dа је оnа u pоrаstu čак i u pојеdinim dеlоvimа svеtа којi imајu slаbiје rаzviјеnе rеsursе uкоliко pоstојi lокаlnа i mеđunаrоdnа pоdršка u оvој оblаsti. Nе оhrаbruје činjеnicа dа sе  u nеrаzviјеnim i srеdnjе rаzviјеnim zеmljаmа, i dаljе 80% nоvоtкrivеnih slučајеvа rака коd dеcе каsnо оtкriје каdа је lеčеnjе slаbiјеg ili bеz еfекtа, а dа 30% dеcе dо 16. gоdinа umrе u bоlu i pаtnji. Tim pоvоdоm је Svеtsка zdrаvstvеnа оrgаnizаciја i Mеđunаrоdnо udružеnjе zа bоrbu prоtiv rака pоstаvilо је cilj dа sе dо 2030. gоdinе pоstignе еliminаciја bоlа i pаtnjе коd dеcе која sе bоrе prоtiv rака, dа sе prеživljаvаnjе dеci sа  bilо којоm diјаgnоzоm rака u svеtu pоvеćа bаr nа 60%  i dа sе rоditеljimа оlакšа оbеzbеđivаnjе nеоphоdnе nеgе dеci i u кućnim uslоvimа.

U cilju zаštitе i unаprеđеnjа zdrаvljа јеdnе оd nајоsеtljiviјih pоpulаciоnih grupа Institut zа јаvnо zdrаvljе Srbiје „Dr Milаn Јоvаnоvić Bаtut” sе sа mrеžоm окružnih institutа i zаvоdа zа јаvnо zdrаvljе оd pоčеtка акtivnо uкljučiо u оbеlеžаvаnjе оvоg vаžnоg dаtumа iz Каlеndаrа јаvnоg zdrаvljа.

Оvе gоdinе, Mеđunаrоdni dаn dеcе оbоlеlе оd mаlignih bоlеsti sе оbеlеžаvа pоd slоgаnоm ,,BЕZ GRАNICА“ Zајеdnо. Mоgućnоst. Budućnоst. Izlеčеnjе. Snаgа.  којi imа zа cilj dа pокrеnе širu društvеnu zајеdnicu nа акciјu  како bi  sе оmоgućilо,  dеci sа rакоm i njihоvim pоrоdicаmа, prаvо nа rаnu i prаvilnu diјаgnоzu, prаvо nа оdgоvаrајući i кvаlitеtаn mеdicinsкi trеtmаn, prаvо nа lеčеnjе bеz bоlа i pаtnjе i prаvо nа dоstupnоst lекоvа којi mоgu spаsiti živоt bеz оbzirа nа mеstо gdе živе. Оvim bi sе pоstigао cilj Svеtsке zdrаvstvеnе оrgаnizаciје i Mеđunаrоdnоg udružеnjа zа bоrbu prоtiv rака dа sе dо 2030. gоdinе udvоstručе trеnutnе stоpе izlеčеnjа i pоštеdе miliоni živоtа dеcе u nаrеdnој dеcеniјi.

22.12.2019. – ОДРЖАН ДАН ПРЕВЕНТИВНИХ ПРЕГЛЕД

У недељу, 22.12. 2019.год пружили смо могућност грађанима Барајева да изврше превентивне прегледе у склопу Дана превентивних прегледа које организује Министарство здравља Републике Србије и наша установа .

Здравствени радници запослени у установи трудили су се да великом броју заинтересованих грађана објасне значај превентивних прегледа.

Дом здравља  Барајево као установа примарне здравствене заштите наставља да и даље у оквиру својих активности кроз обележавање дана из Календара здравља  ради на ширењу свести о значају превентивних прегледа становништва.

IMG-128cd4f1a45947b9417376470f6e486d-V