Сви чланци од dex

Светски дан борбе против шећерне болести 2019.

Светски дан борбе против шећерне болести 2019.

Овогодишња тема Светског дана борбе против шећерне болести (дијабетеса) је, као и прошле године, „Породица и дијабетес“ са циљем подизања свести о утицају који дијабетес има на породице и мрежу подршке оболелима, као и промовисањa улоге породице у нези, превенцији и едукацији о дијабетесу.
                      
Упознајте дијабетес!

Дијабетес је хронична болест која се јавља када панкреас више није у стању да произведе инсулин, или када организам не може адекватно да искористи постојећи инсулин.
Инсулин је хормон који помаже да глукоза уђе у ћелије, у сврху производње енергије.
Немогућност да произведе инсулин или да се ефективно искористи постојећи инсулин, доводи до повећаног нивоа глукозе у крви (стање познато као хипергликемија). Дугорочно висок ниво глукозе у крви је повезан са оштећењем ткива различитих органа.

Уколико се не лечи, дијабетес може довести до озбиљних компликација, као што су слепило, ампутација, инсуфицијенција бубрега, инфаркт и мождани удар. Дијабетес је био одговоран за 4 милиона смртних случајева у свету у 2017. години!

Према подацима Регистра за дијабетес Градског завода за јавно здравље, у Београду је 2018. године регистровано укупно 85.773 особа са дијабетесом. Новооболелих је исте године било 1.270 (628 мушкараца и 642 женe).

Најчешћи типови дијабетеса су:

Тип 1 дијабетеса је најчешће проузрокован ауто-имуним процесом, који утиче на ћелије које производе инсулин. Разлог није у потпуности познат. Панкреас особе са дијабетесом тип 1 производи врло мало или нимало инсулина. Болест може да утиче на особе било које животне доби, али се најчешће развија код деце и младих. У терапији овог типа дијабетеса се свакодневно користе инјекције инсулина у циљу контролисања нивоа глукозе у крви.

Тип 2 дијабетеса се некада називао инсулин независни дијабетес или дијабетес у одраслој животној доби и одговоран је за најмање 90% свих случајева дијабетеса. Одликује се отпорношћу ткива на инсулин и/или недостатком инсулина. Он се може јавити у било ком узрасту, а некада остаје непримећен дуги низ година. Дијагноза се у појединим случајевима постави тек након појаве компликација болести или након рутинске анализе крви и урина. Често, али не увек, је повезан са прекомерном тежином или гојазношћу, која сама по себи може да изазове инсулинску резистенцију и довести до повишеног нивоа глукозе у крви. Особе са дијабетесом типа 2 често у почетку болести могу поправити своје стање путем вежбања и правилном исхраном. Међутим, током времена ће се код већине појавити потреба за употребом лекова.

Гестацијски дијабетес (ГДМ) је облик дијабетеса који се манифестује повишеним нивоом глукозе у крви током трудноће. Он се развија у једној од 25 трудноћа широм света и повезан је са ризиком од појаве различитих здравствених проблема мајке и бебе. Он обично нестаје након трудноће, али жене са ГДМ и њихова деца су у повећаном ризику за развој дијабетеса 2 касније током живота.

Превенција дијабетеса типа 2

Иако постоји низ фактора који утичу на развој дијабетеса типа 2, евидентно је да највећи утицај има неадекватни животни стил и понашање, и то најчешће неправилна исхрана и неактивни (седентарни) начин живота. Рандомизиране контролисане студије из разних земаља, укључујући Финску, САД, Кину и Индију, доказале су да промена начина живота која укључује физичку активност и здрав начин исхране може одложити или спречити појаву дијабетеса типа 2.

Препоруке за здрав начин живота:

  • Не прескачите доручак, трудите се да имате пет оброка дневно.
  • Једите пет порција воћа и поврћа сваког дана.
  • Једите орашасте плодове, свеже воће, или незаслађени јогурт за ужину.
  • Бирајте посно живинско месо или рибу уместо црвеног или прерађеног меса.
  • Узмите незаслађене посне намазе, уместо чоколадног крема или џема.
  • Бирајте хлеб или пасту од интегралних житарица.
  • Бирајте незасићене масти (маслиново уље, уље репице, сусамово, семенки грожђа) уместо засићених масти (маслац, животињске масти).
  • Избегавајте конзумирање алкохолних пића.
  • Препоручује се умерена физичка активност најмање три до пет дана у недељи, у трајању најмање 30-45 минута дневно.
  • Упознајте ваш ризик за дијабетес тип 2, путем упитника или одласком код изабраног лекара!

Контрола дијабетеса

IMG-e17128e545be1c015bedf56e01f2c09e-VIMG-75472bcbc8b6ba56c522b00ced105af8-V

Иако је дијабетес хронична, прогресивна болест, људи са дијабетесом могу да живе дуг и здрав живот уколико добро управљају дијабетесом. Ово укључује контролу не само нивоа глукозе у крви него и других фактора ризика, као што су висок крвни притисак и висок ниво холестерола у крви.

Добра контрола дијабетеса, одлагање или избегавање компликација повезаних са дијабетесом се обезбеђује адекватном исхраном, редовном физичком активношћу и правилном употребом лекова. Особама са дијабетесом је неопходна доступност здравствене заштите и редовне посете лекару. Људи са дијабетесом типа 1 захтевају свакодневно лечење инсулином, као и редовно праћење нивоа глукозе у крви.

Правилна исхрана за особе са дијабетесом укључује смањену количину калорија код особа које су гојазне, замену засићених масти у исхрани незасићеним, унос дијетних влакана и избегавање употребе дувана, алкохола и шећера.

Физичка активност је најефикаснија када садржи комбинацију аеробне физиче активности (нпр. трчање, пливање, вожња бицикла) и тренинга снаге. Важно је да интензитет и врста активности буду прилагођени општем стању особе.

Дијагноза дијабетеса може оптеретити појединца и породице

Најновија истраживања Међународне федерације за дијабетес (ИДФ), су показала да половина људи који живе са дијабетесом (51%) сматра да је њихова дијагноза оптеретила њихове породице.

Породице имају значајну улогу у пружању подршке особама са дијабетесом, те им је потребна адекватна помоћ и едукација, како би се ослободили емоционалних притисака које дијагноза дијабетеса може донети.

У свету, само 1 од 4 породице има приступ програмима едукације у вези са дијабетесом. Важно је да заједнице повећају напоре како би се обезбедио бољи приступ дијагностици и лечењу, као и правовремено и адекватно информисање породица.

IMG-5fc8e636b529429fb20af3fcbec07ad3-V

 

 

ПРЕВЕНТИВНА ВАКЦИНАЦИЈА ПРОТИВ ВИРУСА ГРИПА

У нашој здравственој установи започета је превентивна вакцинација грађанства против вируса грипа. Приоритет имају здравствено угрожене категорије и старији, а о свим потеребним информацијама можете се информисати код вашег изабраног лекара.

КОРИСНЕ ИНФОРМАЦИЈЕ О ГРИПУ   

МЕРЕ ЗАШТИТЕ ОД РЕСПИРАТОРНИХ ОБОЉЕЊА обавештење

 

 

OКТОБАР – МЕСЕЦ ПРАВИЛНЕ ИСХРАНЕ

poster, Svetski dan hrane, 2019

СВЕТСKИ ДАН ХРАНЕ, 16. ОKТОБАР

 

ОKТОБАР – МЕСЕЦ ПРАВИЛНЕ ИСХРАНЕ

 

 

 

„ПРАВИЛНА ИСХРАНА –  ДОСТУПНА И ПРИСТУПАЧНА СВИМА.

 

ЗА СВЕТ БЕЗ ГЛАДИ”

 

 

Организација за храну и пољопривреду (FAO) обележава сваке године 16. октобар – Светски дан хране, дан када је ова организација и основана 1945. године. У Србији се 16. октобар – Светски дан хране обележава од 2001. године уз подршку Министарства здравља Републике Србије. Ове године, Светски дан хране, 16. oктобар, обележава се под слоганом: „Правилна исхрана – доступна и приступачна свима. За свет без глади” са фокусом на смањење броја гладних у свету.

 

 

 

Током протеклих деценија дошло је до драматичног заокрета у начину исхране као резултат урбанизације, глобализације светског тржишта хране, али и демографских и економских промена. Традиционални начин исхране који је подразумевао употребу хране која сезонски успева у одређеном поднебљу, заменио је начин исхране који се карактерише уносом хране високе енергетске а мале нутритивне вредности. Доминатни у исхрани савременог човека су шећери, масноће, индустријски произведена храна, месо и производи од меса, полуготови и готови оброци. Све чешће најмање један оброк током дана једемо ван куће, а храну припремамо углавном само током викенда. Потрошачи се у градским срединама у избору врста хране углавном ослањају на супермаркете, киоске тзв. брзе хране или наручују храну за понети. Стога не чуди што прекомерна ухрањеност и гојазност узимају свој данак – пандемија гојазности у бројкама значи да је преко 670 милиона одраслих и преко 120 милиона деце узраста од 5 до 19 година данас у свету гојазно. Истовремено, после периода пада, учесталост глади у свету поново расте па нови подаци указују да је преко 820 милиона људи у свету гладно. Према најновијем извештају FAO данас више од 815 милиона људи пати од хроничне потхрањености, а од тога 60% чине жене.

 

 

 

Kључне чињенице:

 

 

 

  • Док је више од 800 милиона људи у свету гладно, преко 670 милиона одраслих и 120 милиона деце узраста 5–19 година је гојазно, док је преко 40 милиона деце прекомерно ухрањено.
  • Више од 150 милиона деце млађе од пет година је потхрањено, а преко 50 милиона сматра се неухрањеним.
  • Неправилна исхрана заједно са седентарним начином живота налази се испред пушења као фактор ризика број један за оболевање, умирање и смањену радну способност широм света.
  • Већина светске популације живи у земљама у којима прекомерна ухрањеност и гојазност убија више људи него глад – 3,4 милиона људи умре сваке године због превелике тежине и гојазности.
  • Највећем делу популације недостају потребни микронутријенти неопходни за здрав и активан живот.
  • Од око 6000 врста биљака гајених током људске историје данас само шест биљних врста обезбеђује више од 50% дневног енергетског уноса! Неопходно је да једемо разноврсно.
  • Kлиматске промене прете да смање не само квантитет, већ и квалитет приноса. Пораст температуре утиче и на снабдевање водом, мењајући везу између биљака и патогена и мењајући величину риба.
  • Трећина хране која се произведе широм света се изгуби или узалудно потроши. Трошкови бачене хране су око 2,6 трилиона долара годишње, укључујући 700 милијарди евра трошкова за животну средину и 900 милијарди долара социјалних трошкова.
  • Светски дан хране представља прилику да се укаже не само на значај правилне исхране, већ и да се интензивирају активности на постизању циља одрживог развоја – смањење глади у свету.

 

 

 

Зашто је правилна исхрана важна?

 

 

 

Хранити се правилно значи обезбедити телу све потребне хранљиве и заштитне материје за оптималан рад свих ћелија и ткива, као и добру заштиту од инфекција. Kолико је правилна исхрана важна говоре подаци о бројним болестима које су последица неправилне исхране. Гојазност, повишен крвни притисак, повишене вредности масноћа у крви, шећерна болест само су неки од великог броја поремећаја здравља у чијој основи је неправилна исхрана, а број нажалост последњих деценија у сталном порасту.

 

 

 

Савет за правилну исхрану би подразумевао следеће: редовни оброци, правилан избор врсте намирница и начин њихове припреме. Уместо белог хлеба и пецива, предност треба дати хлебу од интегралног зрна житарица (поред оптималне хранљиве вредности садржи и дијетна влакна важна за регулисање столице). Пожељно је искључити грицкалице као што су штапићи, грисине, рибице, крекери, које садрже и већу количину соли, али и лисната теста и пецива – због садржаја засићених масноћа. Житарице се могу користити као додатак супама или чорбама уместо тестенине или као прилог уз месо/рибу и поврће. Оне садрже сложене шећере који обезбеђују довољну ситост са једне стране, а такође садрже и довољно влакнастих материја које обезбеђују боље пражњење црева. Kада су у питању млеко и млечни производи корисно је у свакодневној исхрани избегавати бутер, кајмак, павлаку, крем сир, сирне намазе, маргарин и сл. Препорука је и да се користи сезонско воће и поврће, што разноврсније то боље. Kада су у питању месо, риба и производи, треба избегавати изнутрице и сухомеснате производе, а предност дати риби, као и белом пилећем или ћурећем месу. Важно је да се уклони кожица са живинског меса, односно видљива масноћа (бели делови) са осталих врста меса. Довољан унос течности је такође важан, пре свега воде и биљних чајева, 2–2,5 l дневно. Начин исхране зависи од узраста, пола, здравственог стања, врсте посла којим се особа бави, физичке активности у току дана, те се и ови општи принципи прилагођавају индивидуалним потребама.

 

 

 

Kао и сваке године, у преко 150 земаља широм света организује се велики број догађаја – од маратона преко изложби, представа, такмичења у циљу скретања пажње шире јавности на значај правилне исхране, смањење броја гладних, али и смањење болести које су последица неправилне исхране, пре свега прекомерне ухрањености и гојазности.

 

Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” са мрежом окружних института/завода за јавно здравље сваке године припрема обележавање Светског дана хране, 16. октобра, као значајног датума у Kалендару јавног здравља и кампању Октобар – месец правилне исхране. Ове године је поводом Светског дана хране расписан конкурс за избор најбољих ликовних и литерарних радова за децу предшколских установа и ученике основих школа на тему „Правилна исхрана – доступна и проступачна свима. За свет без глади”, а биће организована и предавања, трибине, изложбе на тему унапређења исхране.

 

 

 

 

2.10.2019. год. – ОБЕЛЕЖЕНА НЕДЕЉА ДОЈЕЊА

Дом здравља Барајево у сарадњи са локалном самоуправом ГО Барајево обележио је недељу дојења у згради Културног центра Барајево. Том приликом одржано је мотивационо предавање и трибина – рад у малим групама.

IMG-f307cfbc6e295b9f7d4955c81e22ef80-V IMG-9c40f10a1414415c8e7066557ddfd332-V 3 IMG_20191002_101931 IMG_20191002_101729

Захваљујемо се присутним мамама на издвојеном времену и подсећамо да су врата наше установе увек отворена за све смернице и недоумице.

ТУ СМО ДА ВАС ПОДРЖИМО.

НАЦИОНАЛНА НЕДЕЉА ДОЈЕЊА – ПОЗИВ

                      Дом здравља “Др. Милорад Влајковић“-Барајево                     

ОБАВЕШТЕЊЕ ЗА ГРАЂАНЕ ОПШТИНЕ БАРАЈЕВО

 

Позивамо вас да дана 02.10.2019. у периоду од 10:00 до 13:00 у сали Центра за културу  Барајево, ул.  Миодрага Вуковића 2  у сарадњи Дома здравља“Др Милорад Влајковић“ Барајево и Градске општине Барајево обележимо Националну недељу промоције дојења

Догађај је под покровитељством СЗО и Уницефа а подржан од стране Секретаријата за здравство и Министарства здравља Републике Србије.

Након уводне речи представника локалне самоуправе и в.д.директорке Дома здравља планирано је кратко предавање мотивационог карактера на тему „Подршка дојењу“, предавач главна сестра Дома здравља.

Затим ће чланови Тима за подршку дојењу а запослени у нашој установи ,разговорати са заинтересованима,,одговарати на питања и кроз здравствено –васпитни рад настојати да укажу на значај дојења којим се обезбеђује најоптималнија исхрана, правилан раст и развој детета као и унапређење здравља мајке.

Позивамо заинтересоване будуће маме, труднице и дојиље да нам се придруже као и све заинтересоване грађане да 02.10.2019. од 10:00 до 13:00 заједничким снагама подигнемо свест грађана о потреби дојења.

Добро дошли

Дом здравља“Др Милорад Влајковић“Барајево

22.09.2019. – ОДРЖАН ДАН ПРЕВЕНТИВНИХ ПРЕГЛЕДА У НАШОЈ УСТАНОВИ

У недељу, 22.09.2019.год пружили смо могућност грађанима Барајева да изврше превентивне прегледе у склопу Дана превентивних прегледа које организује Министарство здравља Републике Србије и наша установа .

Здравствени радници запослени у установи трудили су се да великом броју заинтересованих грађана објасне значај превентивних прегледа.

Дом здравља  Барајево као установа примарне здравствене заштите наставља да и даље у оквиру својих активности кроз обележавање дана из Календара здравља  ради на ширењу свести о значају превентивних прегледа становништва.

IMG-2715f8da4a63d477b0be15df1b7cbcb3-V IMG-d1fcd0058da8d5498bd26028d56d004e-V IMG-fba4daba0801d3b9fa352b83f347b320-V

ПОТПУНО ОБНОВЉЕН ПРИЛАЗ ДОМУ ЗДРАВЉА

Захваљујући ангажовању локалне самоуправе, председнику општине господину Слободану Адамовићу, члану општинског већа господину Бори Павловићу као и свим осталим људима укљученим у тај пројекат у потпуности је обновљен коловоз испред и око наше здравствене установе. Први пут после више од 20 година  постављен је потпуно нов асфалт око Дома здравља.

IMG_20190829_105257 IMG_20190829_105114  IMG_20190829_105207IMG_20190829_105334