Светски дан бубрега

 Светски дан бубрега обележава се на иницијативу Међународног друштва за нефрологију и Интернационалног удружења Фондацијe за бубрег у више од 100 земаља широм света. Од 2006. године обележава се сваког другог четвртка у марту месецу. Циљ је подизање свести о важности бубрега, органа који има кључну улогу у одржавању живота и упознавање јавности да су болести бубрега честе, опасне и излечиве.

Слоган овогодишњег Светског дана бубрега „Здравље бубрега свима и свуда – од превенције до откривања и равноправног приступа лечењу” има за циљ подизање свести о растућем оптерећењу бубрежним болестима широм света и промовисање здравља становништва кроз осигуравање универзалног, одрживог и равноправног приступа висококвалитетној здравственој заштити и смањење неједнакости у здрављу међу различитим социјално-економским групама становништва. Конкретно, кампања 2020. наглашава важност превентивних интервенција за спречавање настанка и напредовања бубрежних болести.

Главна функција бубрега је излучивање токсичних продуката метаболизма и вишка течности из организма. Болести бубрега чине велику групу обољења различитог узрока, тока, клиничке слике и прогнозе. Ова обољења најчешће су изазвана инфекцијама, метаболичким поремећајима, токсинима и другим узроцима, а манифестују се као упале бубрега (гломерулонефритис, пијелонефритис, нефротски синдром) и акутна, односно хронична смањена функција бубрега (бубрежна инсуфицијенција).

Процењује се да тренутно око 850 милиона људи широм света болује од болести бубрега. Свака десета одрасла особа има хроничну болест бубрега. Глобални терет оболелих од хроничне болести бубрега расте, а предвиђа се да ће хронична болест бубрега постати пети најчешћи узрок изгубљених година живота на глобалном нивоу до 2040. године.

У нашој земљи 10.749 особа се болнички лечило због обољења бубрега у 2018. години, а од тог броја 6.196 особа се болнички лечило због хроничне бубрежне инсуфицијенције. Исте године је умрло 752 хоспитализованих особа због болести бубрега, од којих је 70% умрло због хроничне бубрежне инсуфицијенције.

Трошкови за дијализу и трансплантацију чине 2–3% годишњег буџета за здравствену заштиту  у високоразвијеним земљама, потрошених од стране мање од 0,03% укупног становништва ових земаља. У средњеразвијеним и слаборазвијеним земљама већина људи са хроничном болешћу бубрега нема довољан приступ дијализи и трансплантацији бубрега.

Пресудно је да се болести бубрега могу спречити, као и да се напредовање болести до терминалне бубрежне инсуфицијенције може одложити уз одговарајући приступ основној дијагностици и раном лечењу. Међутим, иако су националне политике и стратегије за хроничне незаразне болести опште присутне у многим земљама, често недостају специфичне политике усмерене на рано откривање, превенцију и лечење болести бубрега. Такође, постоји и потреба за повећањем свести о важности превентивних мера како у општој популацији, тако и међу здравственим радницима и доносиоцима одлука.

Шта се подразумева под превенцијом бубрежних болести?

Наиме, примарна превенција болести бубрега захтева модификацију фактора ризика, укључујући шећерну болест и хипертензију, неправилну исхрану, урођене аномалије мокраћних путева и нефротоксичност. Примарна превенција укључује промовисање здравих стилова живота, укључујући физичку активност и правилну исхрану, као и скрининг болесника под повећаним ризиком за настанак хроничне бубрежне инсуфицијенције.

Код особа са већ постојећим обољењем бубрега, секундарна превенција је усмерена ка едукацији пацијената о адекватној исхрани базираној на биљној исхрани и смањеном уносу соли и беланчевина као и примени фармакотерапије, што за крајни циљ има регулацију крвног притиска и контролу гликемије.Код пацијената са узнапредованом хроничном болешћу бубрега, приоритет у превенцији је управљање ко-морбидитетима као што су уремија и кардиоваскуларне болести.

С обзиром да су хроничне болести бубрега повезане са високим трошковима, превентивне мере, посебно мере примарне превенције, имају значајну вредност. Подизање свести и едукација појединаца о најважнијим факторима ризика и начинима превенције су важни како би се смањила оптерећеност бубрежним болестима.

Овогодишња кампања је усмерена на залагање да се имплементирају конкретне мере превенције у свакој земљи које укључују:

– фокус на примарну здравствену заштиту, подизање свести и едукацију, укључујући оснаживање пацијента;

– интегрисање превенције хроничне бубрежне болести у националне програме хроничних незаразних болести како би се пружиле свеобухватне и интегрисане услуге, које су кључне за побољшање раног откривања и праћења хроничне болести бубрега на националном нивоу;

– залагање доносилаца одлука, читавог друштва и мултисекторску сарадњу у циљу промо-ције значаја превенције бубрежних болести.

Svеtsкi dаn dеcе оbоlеlе оd rака је ustаnоvljеn 2002. gоdinе оd strаnе Mеđunаrоdnе коnfеdеrаciје Udružеnjа rоditеljа dеcе оbоlеlе оd rака. Оd tаdа sе оbеlеžаvа u 88 zеmаljа širоm svеtа. U Srbiјi је оvај dаtum pоstао dео nаciоnаlnоg Каlеndаrа јаvnоg zdrаvljа 2013. gоdinе, nа iniciјаtivu udružеnjа rоditеljа i uz pоdršкu Ministаrstvа zdrаvljа.

Mаlignе bоlеsti su јеdаn оd znаčајnih glоbаlnih јаvnоzdrаvstvеnih prоblеmа dаnаšnjicе, које, prеmа stаtističкim pоdаcimа, prеdstаvljајu drugi pо učеstаlоsti uzrок smrtnоsti коd dеcе uzrаstа оd 0 dо 14 gоdinа, оdmаh izа pоvrеdа. Uprаvо zbоg tоgа, оbеlеžаvаnjе оvоg dаtumа imа zа cilj dа pаžnju cеlокupnе јаvnоsti, stručnе i оpštе, usmеri ка vаžnој misiјi pоbоljšаnjа trеtmаnа, nеgе, кvаlitеtа živоtа, еmоciоnаlnih i sоciјаlnih pоtrеbа dеcе оbоlеlе оd rака, као i njihоvih nајbližih.

Rак коd dеcе čini оd 0,4 dо 4% svih mаlignih bоlеsti u оpštој pоpulаciјi širоm svеtа. Prеmа pоslеdnjim pоdаcimа, tокоm 2014. gоdinе rеgistrоvаnо је 300.000 nоvооbоlеlih оsоbа uzrаstа оd 0 dо 19. gоdinа. Višе оd 2/3 nоvооbоlеlih оsоbа ili 215.000 је  bilо uzrаstа dо 14. gоdinа. Uprкоs činjеnici dа оbоlеvаnjе оd rака u svеtu коd dеcе rаstе i dаljе u struкturi оbоlеvаnjа оd svih mаlignih bоlеsti rак коd dеcе čini 1%.

U Srbiјi rак коd dеcе i аdоlеscеnаtа čini  око 0,7% u struкturi оbоlеvаnjа оd svih mаlignih bоlеsti. Svаке gоdinе  u Srbiјi sе rеgistruје  око 315 dеcе, оbа pоlа izmеđu 0 i 19 gоdinа, sа nекоm vrstоm mаlignitеtа. Као i u vеćini zеmаljа u rаzvојu i u Srbiјi, gоtоvо dvе trеćinе nоvооbоlеlе dеcе (63,8%) је uzrаstа dо 15 gоdinа. Tri grupе bоlеsti, uкljučuјući lеuкеmiјu, tumоrе mоzgа i limfоmе činе nајčеšćе mаlignе bоlеsti u dеtinjstvu. Оvе tri grupе mаlignih оbоljеnjа činе gоtоvо pоlоvinu (49,4%) svih mаlignitеtа u dеtinjstvu. Nајčеšći uzrок smrti u dеtinjstvu u Srbiјi su lеuкеmiје, limfоmi i tumоri mоzgа. U prоsекu svаке gоdinе, 48 dеcе stаrоsti оd 0 dо 19 gоdinа izgubi bitкu sа оvоm bоlеsti. U struкturi umirаnjа оd svih mаlignih bоlеsti dvе trеćinе umrlе dеcе (65,4%) је bilо u uzrаstu dо 15 gоdinа. Nајčеšći rаzlоg smrtnоg ishоdа коd dеcе u uzrаstu dо 15 gоdinа su tumоri mоzgа sа 52,9%, lеuкеmiје sа 41,2% i limfоmi sа 17,6%. U uzrаstu оd 0 dо 19 gоdinа, u struкturi umirаnjа, nајčеšći uzrок smrti оd mаlignitеtа su tumоri mоzgа sа 40,4%, lеuкеmiје sа 30,8% i limfоmi sа 15,4%.

Vаžnо је istаći dа је uspеh izlеčеnjа rака коd dеcе vеliкi, mnоgо vеći nеgо u pоpulаciјi оdrаslih. U prilоg tоmе gоvоri pоdаtак dа u visокоrаzviјеnim zеmljаmа svеtа stоpа prеživljаvаnjа dоstižе čак 84%, аli  i dа је оnа u pоrаstu čак i u pојеdinim dеlоvimа svеtа којi imајu slаbiје rаzviјеnе rеsursе uкоliко pоstојi lокаlnа i mеđunаrоdnа pоdršка u оvој оblаsti. Nе оhrаbruје činjеnicа dа sе  u nеrаzviјеnim i srеdnjе rаzviјеnim zеmljаmа, i dаljе 80% nоvоtкrivеnih slučајеvа rака коd dеcе каsnо оtкriје каdа је lеčеnjе slаbiјеg ili bеz еfекtа, а dа 30% dеcе dо 16. gоdinа umrе u bоlu i pаtnji. Tim pоvоdоm је Svеtsка zdrаvstvеnа оrgаnizаciја i Mеđunаrоdnо udružеnjе zа bоrbu prоtiv rака pоstаvilо је cilj dа sе dо 2030. gоdinе pоstignе еliminаciја bоlа i pаtnjе коd dеcе која sе bоrе prоtiv rака, dа sе prеživljаvаnjе dеci sа  bilо којоm diјаgnоzоm rака u svеtu pоvеćа bаr nа 60%  i dа sе rоditеljimа оlакšа оbеzbеđivаnjе nеоphоdnе nеgе dеci i u кućnim uslоvimа.

U cilju zаštitе i unаprеđеnjа zdrаvljа јеdnе оd nајоsеtljiviјih pоpulаciоnih grupа Institut zа јаvnо zdrаvljе Srbiје „Dr Milаn Јоvаnоvić Bаtut” sе sа mrеžоm окružnih institutа i zаvоdа zа јаvnо zdrаvljе оd pоčеtка акtivnо uкljučiо u оbеlеžаvаnjе оvоg vаžnоg dаtumа iz Каlеndаrа јаvnоg zdrаvljа.

Оvе gоdinе, Mеđunаrоdni dаn dеcе оbоlеlе оd mаlignih bоlеsti sе оbеlеžаvа pоd slоgаnоm ,,BЕZ GRАNICА“ Zајеdnо. Mоgućnоst. Budućnоst. Izlеčеnjе. Snаgа.  којi imа zа cilj dа pокrеnе širu društvеnu zајеdnicu nа акciјu  како bi  sе оmоgućilо,  dеci sа rакоm i njihоvim pоrоdicаmа, prаvо nа rаnu i prаvilnu diјаgnоzu, prаvо nа оdgоvаrајući i кvаlitеtаn mеdicinsкi trеtmаn, prаvо nа lеčеnjе bеz bоlа i pаtnjе i prаvо nа dоstupnоst lекоvа којi mоgu spаsiti živоt bеz оbzirа nа mеstо gdе živе. Оvim bi sе pоstigао cilj Svеtsке zdrаvstvеnе оrgаnizаciје i Mеđunаrоdnоg udružеnjа zа bоrbu prоtiv rака dа sе dо 2030. gоdinе udvоstručе trеnutnе stоpе izlеčеnjа i pоštеdе miliоni živоtа dеcе u nаrеdnој dеcеniјi.

У недељу, 22.12. 2019.год пружили смо могућност грађанима Барајева да изврше превентивне прегледе у склопу Дана превентивних прегледа које организује Министарство здравља Републике Србије и наша установа .

Здравствени радници запослени у установи трудили су се да великом броју заинтересованих грађана објасне значај превентивних прегледа.

Дом здравља  Барајево као установа примарне здравствене заштите наставља да и даље у оквиру својих активности кроз обележавање дана из Календара здравља  ради на ширењу свести о значају превентивних прегледа становништва.

                 ОБАВЕШТЕЊЕ ЗА ГРАЂАНЕ БАРАЈЕВА

Поштовани,

Обавештавамо Вас да ће у недељу 22.12.2019. године од 08 до 16 часова  бити превентивни дан у Дому здравља“Др Милорад Влајковић“ Барајево.

Можете урадити следеће прегледе:

-         Ултразвук абдомена

*ПРИПРЕМА ЗА УЛТРАЗВУЧНИ ПРЕГЛЕД:

1.Три дана пре прегледа не узимати храну која надима (  пасуљ, купус,грашак)

2.Други дан пре прегледа узимати само лаку храну ( бистре супе,негазиране сокове,чај,воду,двопек)

3.Дан пре прегледа у 15 часова попити 3 таблета Dulcolax-a

4.После тога не треба јести и на дан прегледа попити своју редовну терапију са мало воде

… за преглед бешике и простате,бешика треба бити пуна ,2 сата пре прегледа попити 1,5 литара воде

… уколико је преглед заказан за послеподне може се узети лагани доручак на дан прегледа(мало двопека,незаслађен чај)

-         интернистички преглед (ЕКГ и крвни притисак )

За информације и преузимање упутница за поменуте услуге најпре се јавите на шалтер инфоцентра.

                                                                                                                                                      Добро дошли

Дом здравља“Др Милорад Влајковић“Барајево

Светски дан борбе против шећерне болести 2019.

Овогодишња тема Светског дана борбе против шећерне болести (дијабетеса) је, као и прошле године, „Породица и дијабетес“ са циљем подизања свести о утицају који дијабетес има на породице и мрежу подршке оболелима, као и промовисањa улоге породице у нези, превенцији и едукацији о дијабетесу.
                      
Упознајте дијабетес!

Дијабетес је хронична болест која се јавља када панкреас више није у стању да произведе инсулин, или када организам не може адекватно да искористи постојећи инсулин.
Инсулин је хормон који помаже да глукоза уђе у ћелије, у сврху производње енергије.
Немогућност да произведе инсулин или да се ефективно искористи постојећи инсулин, доводи до повећаног нивоа глукозе у крви (стање познато као хипергликемија). Дугорочно висок ниво глукозе у крви је повезан са оштећењем ткива различитих органа.

Уколико се не лечи, дијабетес може довести до озбиљних компликација, као што су слепило, ампутација, инсуфицијенција бубрега, инфаркт и мождани удар. Дијабетес је био одговоран за 4 милиона смртних случајева у свету у 2017. години!

Према подацима Регистра за дијабетес Градског завода за јавно здравље, у Београду је 2018. године регистровано укупно 85.773 особа са дијабетесом. Новооболелих је исте године било 1.270 (628 мушкараца и 642 женe).

Најчешћи типови дијабетеса су:

Тип 1 дијабетеса је најчешће проузрокован ауто-имуним процесом, који утиче на ћелије које производе инсулин. Разлог није у потпуности познат. Панкреас особе са дијабетесом тип 1 производи врло мало или нимало инсулина. Болест може да утиче на особе било које животне доби, али се најчешће развија код деце и младих. У терапији овог типа дијабетеса се свакодневно користе инјекције инсулина у циљу контролисања нивоа глукозе у крви.

Тип 2 дијабетеса се некада називао инсулин независни дијабетес или дијабетес у одраслој животној доби и одговоран је за најмање 90% свих случајева дијабетеса. Одликује се отпорношћу ткива на инсулин и/или недостатком инсулина. Он се може јавити у било ком узрасту, а некада остаје непримећен дуги низ година. Дијагноза се у појединим случајевима постави тек након појаве компликација болести или након рутинске анализе крви и урина. Често, али не увек, је повезан са прекомерном тежином или гојазношћу, која сама по себи може да изазове инсулинску резистенцију и довести до повишеног нивоа глукозе у крви. Особе са дијабетесом типа 2 често у почетку болести могу поправити своје стање путем вежбања и правилном исхраном. Међутим, током времена ће се код већине појавити потреба за употребом лекова.

Гестацијски дијабетес (ГДМ) је облик дијабетеса који се манифестује повишеним нивоом глукозе у крви током трудноће. Он се развија у једној од 25 трудноћа широм света и повезан је са ризиком од појаве различитих здравствених проблема мајке и бебе. Он обично нестаје након трудноће, али жене са ГДМ и њихова деца су у повећаном ризику за развој дијабетеса 2 касније током живота.

Превенција дијабетеса типа 2

Иако постоји низ фактора који утичу на развој дијабетеса типа 2, евидентно је да највећи утицај има неадекватни животни стил и понашање, и то најчешће неправилна исхрана и неактивни (седентарни) начин живота. Рандомизиране контролисане студије из разних земаља, укључујући Финску, САД, Кину и Индију, доказале су да промена начина живота која укључује физичку активност и здрав начин исхране може одложити или спречити појаву дијабетеса типа 2.

Препоруке за здрав начин живота:

• Не прескачите доручак, трудите се да имате пет оброка дневно.
• Једите пет порција воћа и поврћа сваког дана.
• Једите орашасте плодове, свеже воће, или незаслађени јогурт за ужину.
• Бирајте посно живинско месо или рибу уместо црвеног или прерађеног меса.
• Узмите незаслађене посне намазе, уместо чоколадног крема или џема.
• Бирајте хлеб или пасту од интегралних житарица.
• Бирајте незасићене масти (маслиново уље, уље репице, сусамово, семенки грожђа) уместо засићених масти (маслац, животињске масти).
• Избегавајте конзумирање алкохолних пића.
• Препоручује се умерена физичка активност најмање три до пет дана у недељи, у трајању најмање 30-45 минута дневно.
• Упознајте ваш ризик за дијабетес тип 2, путем упитника или одласком код изабраног лекара!

Контрола дијабетеса

Иако је дијабетес хронична, прогресивна болест, људи са дијабетесом могу да живе дуг и здрав живот уколико добро управљају дијабетесом. Ово укључује контролу не само нивоа глукозе у крви него и других фактора ризика, као што су висок крвни притисак и висок ниво холестерола у крви.

Добра контрола дијабетеса, одлагање или избегавање компликација повезаних са дијабетесом се обезбеђује адекватном исхраном, редовном физичком активношћу и правилном употребом лекова. Особама са дијабетесом је неопходна доступност здравствене заштите и редовне посете лекару. Људи са дијабетесом типа 1 захтевају свакодневно лечење инсулином, као и редовно праћење нивоа глукозе у крви.

Правилна исхрана за особе са дијабетесом укључује смањену количину калорија код особа које су гојазне, замену засићених масти у исхрани незасићеним, унос дијетних влакана и избегавање употребе дувана, алкохола и шећера.

Физичка активност је најефикаснија када садржи комбинацију аеробне физиче активности (нпр. трчање, пливање, вожња бицикла) и тренинга снаге. Важно је да интензитет и врста активности буду прилагођени општем стању особе.

Дијагноза дијабетеса може оптеретити појединца и породице

Најновија истраживања Међународне федерације за дијабетес (ИДФ), су показала да половина људи који живе са дијабетесом (51%) сматра да је њихова дијагноза оптеретила њихове породице.

Породице имају значајну улогу у пружању подршке особама са дијабетесом, те им је потребна адекватна помоћ и едукација, како би се ослободили емоционалних притисака које дијагноза дијабетеса може донети.

У свету, само 1 од 4 породице има приступ програмима едукације у вези са дијабетесом. Важно је да заједнице повећају напоре како би се обезбедио бољи приступ дијагностици и лечењу, као и правовремено и адекватно информисање породица.

Наша установа узеле је учешће на тек одржаном Wellness i Spa Festivalu у Београду. Том приликом су запослени у Служби физикалне медицине и рехабилитације  одржали својеврсно саветовалиште за окупљене грађане.

У нашој здравственој установи започета је превентивна вакцинација грађанства против вируса грипа. Приоритет имају здравствено угрожене категорије и старији, а о свим потеребним информацијама можете се информисати код вашег изабраног лекара.

МЕРЕ ЗАШТИТЕ ОД РЕСПИРАТОРНИХ ОБОЉЕЊА обавештење

СВЕТСKИ ДАН ХРАНЕ, 16. ОKТОБАР

ОKТОБАР – МЕСЕЦ ПРАВИЛНЕ ИСХРАНЕ

„ПРАВИЛНА ИСХРАНА –  ДОСТУПНА И ПРИСТУПАЧНА СВИМА.

ЗА СВЕТ БЕЗ ГЛАДИ”

Организација за храну и пољопривреду (FAO) обележава сваке године 16. октобар – Светски дан хране, дан када је ова организација и основана 1945. године. У Србији се 16. октобар – Светски дан хране обележава од 2001. године уз подршку Министарства здравља Републике Србије. Ове године, Светски дан хране, 16. oктобар, обележава се под слоганом: „Правилна исхрана – доступна и приступачна свима. За свет без глади” са фокусом на смањење броја гладних у свету.

Током протеклих деценија дошло је до драматичног заокрета у начину исхране као резултат урбанизације, глобализације светског тржишта хране, али и демографских и економских промена. Традиционални начин исхране који је подразумевао употребу хране која сезонски успева у одређеном поднебљу, заменио је начин исхране који се карактерише уносом хране високе енергетске а мале нутритивне вредности. Доминатни у исхрани савременог човека су шећери, масноће, индустријски произведена храна, месо и производи од меса, полуготови и готови оброци. Све чешће најмање један оброк током дана једемо ван куће, а храну припремамо углавном само током викенда. Потрошачи се у градским срединама у избору врста хране углавном ослањају на супермаркете, киоске тзв. брзе хране или наручују храну за понети. Стога не чуди што прекомерна ухрањеност и гојазност узимају свој данак – пандемија гојазности у бројкама значи да је преко 670 милиона одраслих и преко 120 милиона деце узраста од 5 до 19 година данас у свету гојазно. Истовремено, после периода пада, учесталост глади у свету поново расте па нови подаци указују да је преко 820 милиона људи у свету гладно. Према најновијем извештају FAO данас више од 815 милиона људи пати од хроничне потхрањености, а од тога 60% чине жене.

Kључне чињенице:

• Док је више од 800 милиона људи у свету гладно, преко 670 милиона одраслих и 120 милиона деце узраста 5–19 година је гојазно, док је преко 40 милиона деце прекомерно ухрањено.
• Више од 150 милиона деце млађе од пет година је потхрањено, а преко 50 милиона сматра се неухрањеним.
• Неправилна исхрана заједно са седентарним начином живота налази се испред пушења као фактор ризика број један за оболевање, умирање и смањену радну способност широм света.
• Већина светске популације живи у земљама у којима прекомерна ухрањеност и гојазност убија више људи него глад – 3,4 милиона људи умре сваке године због превелике тежине и гојазности.
• Највећем делу популације недостају потребни микронутријенти неопходни за здрав и активан живот.
• Од око 6000 врста биљака гајених током људске историје данас само шест биљних врста обезбеђује више од 50% дневног енергетског уноса! Неопходно је да једемо разноврсно.
• Kлиматске промене прете да смање не само квантитет, већ и квалитет приноса. Пораст температуре утиче и на снабдевање водом, мењајући везу између биљака и патогена и мењајући величину риба.
• Трећина хране која се произведе широм света се изгуби или узалудно потроши. Трошкови бачене хране су око 2,6 трилиона долара годишње, укључујући 700 милијарди евра трошкова за животну средину и 900 милијарди долара социјалних трошкова.
• Светски дан хране представља прилику да се укаже не само на значај правилне исхране, већ и да се интензивирају активности на постизању циља одрживог развоја – смањење глади у свету.

Зашто је правилна исхрана важна?

Хранити се правилно значи обезбедити телу све потребне хранљиве и заштитне материје за оптималан рад свих ћелија и ткива, као и добру заштиту од инфекција. Kолико је правилна исхрана важна говоре подаци о бројним болестима које су последица неправилне исхране. Гојазност, повишен крвни притисак, повишене вредности масноћа у крви, шећерна болест само су неки од великог броја поремећаја здравља у чијој основи је неправилна исхрана, а број нажалост последњих деценија у сталном порасту.

Савет за правилну исхрану би подразумевао следеће: редовни оброци, правилан избор врсте намирница и начин њихове припреме. Уместо белог хлеба и пецива, предност треба дати хлебу од интегралног зрна житарица (поред оптималне хранљиве вредности садржи и дијетна влакна важна за регулисање столице). Пожељно је искључити грицкалице као што су штапићи, грисине, рибице, крекери, које садрже и већу количину соли, али и лисната теста и пецива – због садржаја засићених масноћа. Житарице се могу користити као додатак супама или чорбама уместо тестенине или као прилог уз месо/рибу и поврће. Оне садрже сложене шећере који обезбеђују довољну ситост са једне стране, а такође садрже и довољно влакнастих материја које обезбеђују боље пражњење црева. Kада су у питању млеко и млечни производи корисно је у свакодневној исхрани избегавати бутер, кајмак, павлаку, крем сир, сирне намазе, маргарин и сл. Препорука је и да се користи сезонско воће и поврће, што разноврсније то боље. Kада су у питању месо, риба и производи, треба избегавати изнутрице и сухомеснате производе, а предност дати риби, као и белом пилећем или ћурећем месу. Важно је да се уклони кожица са живинског меса, односно видљива масноћа (бели делови) са осталих врста меса. Довољан унос течности је такође важан, пре свега воде и биљних чајева, 2–2,5 l дневно. Начин исхране зависи од узраста, пола, здравственог стања, врсте посла којим се особа бави, физичке активности у току дана, те се и ови општи принципи прилагођавају индивидуалним потребама.

Kао и сваке године, у преко 150 земаља широм света организује се велики број догађаја – од маратона преко изложби, представа, такмичења у циљу скретања пажње шире јавности на значај правилне исхране, смањење броја гладних, али и смањење болести које су последица неправилне исхране, пре свега прекомерне ухрањености и гојазности.

Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут” са мрежом окружних института/завода за јавно здравље сваке године припрема обележавање Светског дана хране, 16. октобра, као значајног датума у Kалендару јавног здравља и кампању Октобар – месец правилне исхране. Ове године је поводом Светског дана хране расписан конкурс за избор најбољих ликовних и литерарних радова за децу предшколских установа и ученике основих школа на тему „Правилна исхрана – доступна и проступачна свима. За свет без глади”, а биће организована и предавања, трибине, изложбе на тему унапређења исхране.