Сви чланци од dex
12.МАЈ – МЕЂУНАРДНИ ДАН МЕДИЦИНСКИХ СЕСТАРА-ТЕХНИЧАРА
Dana 12.maja 2023.godine u našoj ustanovi obeležen je praznik medicinskih sestara-tehnicara koji se obelezava svake godine 12.maja u znak secanja na zacetnicu savremenog sestrinstva Florens Najtingejl.
Glavna sestra Doma zdravlja vms Mirela Fetahi na organizovanom skupu pozdravila je kolege,cestitala praznik i odrzala predavanje na temu“Istorijski razvoj sestrinstva i sestrinstvo danas“.
Takođe,vms Jovanka Ivanković odgovorna sestra polivalentne patronaže predstavila je prisutnima usvojen dokument Politika podrške dojenju.
ОБЕЛЕЖЕН СВЕТСКИ ДАН ЗДРАВЉА
ОБАВЕШТЕЊЕ – БАЗАР ЗДРАВЉА
МЕЂУНАРОДНИ ДАН ДЕЦЕ ОБОЛЕЛЕ ОД РАКА – 15. ФЕБРУАР
У нашој установи обележен је 15. фебруар -Међународни дан деце оболеле од рака са циљем да се подигне свест грађана о малигним болестима у дечијем узрасту
Подизање свести о малигним болестима у дечјем узрасту, важан је задатак који се обавља здружено са циљем пружања подршке напорима за обезбеђивање адекватне дијагностике, лечења и неопходне помоћи родитељима и породицама. Међународни дан деце оболеле од рака (15. фебруар) установљен је 2002. године ради уједињавања активности и слања јасне поруке у контексту претходно побројаних циљева. Утемељивач обележавања овог датума била је Међународна кофедерација Удружења родитеља деце оболеле од рака, док је део Календара јавног здравља у Републици Србији постао 2013. године.
ОБАВЕШТЕЊЕ
Поштовани корисници,због радова на мрежи Телекома Србије тренутно не ради број 011/8300186.алтернативни број је 069/8225352
ОБАВЕШТЕЊЕ О РАДУ КОВИД АМБУЛАНТЕ
ОБАВЕШТЕЊЕ КОВИД АМБУЛАНТА
СЕЗОНСКИ ГРИП – 2022
Грип је заразна болест која се преноси на здраву особу капљицама које приликом кашљања, кијања и говора избацују заражене особе, директним контактом (руковање, пољубац) или у контакту са контаминираним предметима.
Симптоми грипа се јављају изненада, понекада у року од неколико сати и могу да трају од неколико дана до неколико недеља (уколико се јави компликација грипа или развије тежа форма болести).
Уобичајени симптоми грипа су: повишена телесна температура, грозница, малаксалост, главобоља, бол у мишићима и зглобовима, кашаљ, бол у грлу, појачана секреција из носа.
Најефикаснија специфична мера превенције грипа је вакцинација. Светска здравствена организација за сваку сезону препоручује вакцину која садржи актуелне сојеве вируса грипа регистрованих у циркулацији.
Активна имунизација против грипа лица у посебном ризку од тешке клиничке слике и компликација спроводи се код:
1) трудница
2) лица старијих од 6 месеци живота са:
- хроничним поремећајима плућног система (укључујући астму);
- хроничним поремећајима КВ (искључујући хипертензију);
- метаболичким поремећајима (укључујући шећерну болест, гојазност);
- бубрежном дисфункцијом;
- хемоглобинопатијом;
- хроничним неуролошким поремећајима;
- лица са малигним обољењима, без обзира на тренутни терапијски статус,
- имуносупресијом (укључујући особе са ХИВ/АИДС, особе са фукционалном или анатомском аспленијом);
- завршеном трансплантацијом ткива и органа/током припреме за трансплантацију;
3) лица старија од 65 година
4) чланова породице особа у повећаном ризику од компликација код којих је
контраиндиковано давање вакцине.
Према епидемиолошким индикацијама вакцинација се спроводи:
1) код лица смештених и запослених у геронтолошким центрима;
2) код деце, омладине и старих лица смештених у социјално – здравственим установама и код лица запослених у тим установама;
У циљу редукције оболевања и одсуствовања с посла лица запослених у здравственим установама током сезоне грипа, али и спречавања преношења вируса са особља на пацијенте, следеће особље се обавезно вакцинише сваке сезоне:
- запослени у установама који раде са пацијентима који су у високом/посебном ризику од компликација грипа,
- запослени у установама који раде са пацијентима узраста преко 65 година живота,
запослени који болују од хроничних болести (кардиоваскуларних, плућних, бубрежних, метаболичких, хемоглобинопатија, имуносупресија итд.),
- запослена у здравственој установи која је трудница, као и запослени у здравственој установи који пружају услуге здравствене заштите трудницама.
Вакцинација становништва које припада групама ризика спроводи се у циљу очувања сопственог здравља, одржавања колективног имунитета популације и индиректног очувања здравља чланова њихових породица/колектива, а посебно оних код којих је контраиндиковано давање ове вакцине, у циљу превенирања могућих компликација и тешких клиничких форми оболевања.
У четворовалентној вакцини (Vaxigrip Tetra) налазе се четири соја вируса грипа:
A/Victoria/2570/2019 (H1N1)pdm09-like virus;
A/Darwin/9/2021 (H3N2)-like virus;
B/Austria/1359417/2021 (B/Victoria lineage)-like virus;
B/Phuket/3073/2013 (B/Yamagata lineage)-like virus.
Vaxigrip Tetra вакцина се примењује за све старије од 6 месеци.
Вакцинација се спроводи са једном дозом вакцине (0,5 мл.), осим код деце која се први пут вакцинишу против грипа узраста од 6 месеци до 9 година која примају две дозе у размаку од месец дана.
Контраиндикације за примену Vaxigrip Tetra вакцине су преосетљивост на јаја (овалбумин, кокошији протеини), неомицин, формалдехид или октоксинол 9.
У тровалентној вакцини (TorVaxFlu) налазе се три соја вируса грипа:
A/Victoria/2570/2019 (H1N1)pdm09-like virus;
A/Darwin/9/2021 (H3N2)-like virus;
B/Austria/1359417/2021 (B/Victoria lineage)-like virus;
Вакцинација TorVaxFlu вакцином се спроводи код одраслих узраста 18 – 65 година са једном дозом вакцине (0,5 мл.).
Контраиндикације за примену TorVaxFlu вакцине су преосетљивост на протеине јаја, перје, кокошје месо, овалбумин, неомицин, Тритон X – 100 и бетапропионлактон.
Време неопходно за стицање имунитета је 2 – 3 недеље након давања вакцине, а трајање поствакциналног имунитета покрива једну сезону. Због варирања различитих сојева вируса грипа који могу да се мењају сваке сезоне и трајања имунитета вакцинација се спроводи сваке године.
Нежељене реакције након вакцинације вакцином против грипа су углавном благе и повлаче се унутар 1 – 3 дана. Најчешће су црвенило, оток и бол на месту давања вакцине. Код неких се јавља главобоља, бол у мишићима, грозница, умор или мучнина.
Опште мере превенције обухватају избегавање блиских контакта са оболелим особама, редовно прање руку уз избегавање додиривања очију, носа и уста, проветравање просторија. Јачање опште отпорности организма подразумева адекватан режим рада и одмора, умерену физичку активност и исхрану богату витаминима.