Месечне архиве: новембар 2019
Дневни извештај на дан 25.11.2019.
Дневни извештај на дан 22.11.2019.
Дневни извештај на дан 21.11.2019.
Дневни извештај на дан 20.11.2019.
Дневни извештај на дан 19.11.2019.
Дневни извештај на дан 18.11.2019.
ЈАВНА НАБАВКА – Израда пројектно-техничке документације
Светски дан борбе против шећерне болести 2019.
Светски дан борбе против шећерне болести 2019.
Овогодишња тема Светског дана борбе против шећерне болести (дијабетеса) је, као и прошле године, „Породица и дијабетес“ са циљем подизања свести о утицају који дијабетес има на породице и мрежу подршке оболелима, као и промовисањa улоге породице у нези, превенцији и едукацији о дијабетесу.
Упознајте дијабетес!
Дијабетес је хронична болест која се јавља када панкреас више није у стању да произведе инсулин, или када организам не може адекватно да искористи постојећи инсулин.
Инсулин је хормон који помаже да глукоза уђе у ћелије, у сврху производње енергије.
Немогућност да произведе инсулин или да се ефективно искористи постојећи инсулин, доводи до повећаног нивоа глукозе у крви (стање познато као хипергликемија). Дугорочно висок ниво глукозе у крви је повезан са оштећењем ткива различитих органа.
Уколико се не лечи, дијабетес може довести до озбиљних компликација, као што су слепило, ампутација, инсуфицијенција бубрега, инфаркт и мождани удар. Дијабетес је био одговоран за 4 милиона смртних случајева у свету у 2017. години!
Према подацима Регистра за дијабетес Градског завода за јавно здравље, у Београду је 2018. године регистровано укупно 85.773 особа са дијабетесом. Новооболелих је исте године било 1.270 (628 мушкараца и 642 женe).
Најчешћи типови дијабетеса су:
Тип 1 дијабетеса је најчешће проузрокован ауто-имуним процесом, који утиче на ћелије које производе инсулин. Разлог није у потпуности познат. Панкреас особе са дијабетесом тип 1 производи врло мало или нимало инсулина. Болест може да утиче на особе било које животне доби, али се најчешће развија код деце и младих. У терапији овог типа дијабетеса се свакодневно користе инјекције инсулина у циљу контролисања нивоа глукозе у крви.
Тип 2 дијабетеса се некада називао инсулин независни дијабетес или дијабетес у одраслој животној доби и одговоран је за најмање 90% свих случајева дијабетеса. Одликује се отпорношћу ткива на инсулин и/или недостатком инсулина. Он се може јавити у било ком узрасту, а некада остаје непримећен дуги низ година. Дијагноза се у појединим случајевима постави тек након појаве компликација болести или након рутинске анализе крви и урина. Често, али не увек, је повезан са прекомерном тежином или гојазношћу, која сама по себи може да изазове инсулинску резистенцију и довести до повишеног нивоа глукозе у крви. Особе са дијабетесом типа 2 често у почетку болести могу поправити своје стање путем вежбања и правилном исхраном. Међутим, током времена ће се код већине појавити потреба за употребом лекова.
Гестацијски дијабетес (ГДМ) је облик дијабетеса који се манифестује повишеним нивоом глукозе у крви током трудноће. Он се развија у једној од 25 трудноћа широм света и повезан је са ризиком од појаве различитих здравствених проблема мајке и бебе. Он обично нестаје након трудноће, али жене са ГДМ и њихова деца су у повећаном ризику за развој дијабетеса 2 касније током живота.
Превенција дијабетеса типа 2
Иако постоји низ фактора који утичу на развој дијабетеса типа 2, евидентно је да највећи утицај има неадекватни животни стил и понашање, и то најчешће неправилна исхрана и неактивни (седентарни) начин живота. Рандомизиране контролисане студије из разних земаља, укључујући Финску, САД, Кину и Индију, доказале су да промена начина живота која укључује физичку активност и здрав начин исхране може одложити или спречити појаву дијабетеса типа 2.
Препоруке за здрав начин живота:
- Не прескачите доручак, трудите се да имате пет оброка дневно.
- Једите пет порција воћа и поврћа сваког дана.
- Једите орашасте плодове, свеже воће, или незаслађени јогурт за ужину.
- Бирајте посно живинско месо или рибу уместо црвеног или прерађеног меса.
- Узмите незаслађене посне намазе, уместо чоколадног крема или џема.
- Бирајте хлеб или пасту од интегралних житарица.
- Бирајте незасићене масти (маслиново уље, уље репице, сусамово, семенки грожђа) уместо засићених масти (маслац, животињске масти).
- Избегавајте конзумирање алкохолних пића.
- Препоручује се умерена физичка активност најмање три до пет дана у недељи, у трајању најмање 30-45 минута дневно.
- Упознајте ваш ризик за дијабетес тип 2, путем упитника или одласком код изабраног лекара!
Контрола дијабетеса
Иако је дијабетес хронична, прогресивна болест, људи са дијабетесом могу да живе дуг и здрав живот уколико добро управљају дијабетесом. Ово укључује контролу не само нивоа глукозе у крви него и других фактора ризика, као што су висок крвни притисак и висок ниво холестерола у крви.
Добра контрола дијабетеса, одлагање или избегавање компликација повезаних са дијабетесом се обезбеђује адекватном исхраном, редовном физичком активношћу и правилном употребом лекова. Особама са дијабетесом је неопходна доступност здравствене заштите и редовне посете лекару. Људи са дијабетесом типа 1 захтевају свакодневно лечење инсулином, као и редовно праћење нивоа глукозе у крви.
Правилна исхрана за особе са дијабетесом укључује смањену количину калорија код особа које су гојазне, замену засићених масти у исхрани незасићеним, унос дијетних влакана и избегавање употребе дувана, алкохола и шећера.
Физичка активност је најефикаснија када садржи комбинацију аеробне физиче активности (нпр. трчање, пливање, вожња бицикла) и тренинга снаге. Важно је да интензитет и врста активности буду прилагођени општем стању особе.
Дијагноза дијабетеса може оптеретити појединца и породице
Најновија истраживања Међународне федерације за дијабетес (ИДФ), су показала да половина људи који живе са дијабетесом (51%) сматра да је њихова дијагноза оптеретила њихове породице.
Породице имају значајну улогу у пружању подршке особама са дијабетесом, те им је потребна адекватна помоћ и едукација, како би се ослободили емоционалних притисака које дијагноза дијабетеса може донети.
У свету, само 1 од 4 породице има приступ програмима едукације у вези са дијабетесом. Важно је да заједнице повећају напоре како би се обезбедио бољи приступ дијагностици и лечењу, као и правовремено и адекватно информисање породица.